ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ПОЖАРЕВАЦ....

 

 

 

 

ISSN (Online) 2812-9636

ИНСТИТУЦИЈА:
ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ПОЖАРЕВАЦ

ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК:
Др Јасмина Николић, директорка Историјског архива Пожаревац

АУТОР И УРЕДНИК ПОРТАЛА:
Др Јасмина Николић

ТЕХНИЧКИ УРЕДНИК:
Александра Богдановић

 

АУТОРИ:
Др Јасмина Николић
Др Драгана Милорадовић
Наташа Милошевић Дулић
Мирјана Степановић
Павле Р. Срдић
Дубравка Дуца Марковић

ПОЧЕТАК
1.10.2021.

СТАТУС:
У току
___________________________

КОНТАКТ ПОДАЦИ:
ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ПОЖАРЕВАЦ
ДР ВОЈЕ ДУЛИЋА 10
12000 ПОЖАРЕВАЦ
РЕПУБЛИКА СРБИЈА
www.arhivpozarevac.org.rs
info@arhivpozarevac.org.rs
+381.12.523.082

 

АРХИВАЛИЈА МЕСЕЦА – СЕПТЕМБАР 2024.

 

   

СЕПТЕМБАР 1915 – УСИЈАНО НЕБО НАД ПОЖАРЕВЦОМ

 

Пожаревац, као погранични град, где је Дунав на неколико километара од града чинио природну границу између Краљевине Србије и Аустроугарског царства, већ од јануара 1915. године био је место обуке ваздухопловаца - пилота на аеропланима.

Непријатељски авиони, стационирани на другој обали Дунава, почели су да свакодневно бомбардују и митраљирају српске трупе, железничке инсталације и насељена места у долини Мораве. После Крагујевца, јер се у њему налазио Војно-технички завод и Српска Врховна команда, други циљ по значају био је Пожаревац, који је био далеко изложенији нападима јер се налазио врло близу границе. Почетком јесени бомбардовања су постала све чешћа. Бомбардовано је Велико Градиште, Царевац, Кличевац, Речица, Миљевић, Доња Крушевица, Шувајић, Браничево, Средњево, Горица, Затоње, Дубравица, Петка, Смедерево, Липе, Брестовик, Вучак...

До тада најжешће бомбардовање Пожаревца извршено је 16. септембра (датум по старом календару, који је тада био важећи).  Најпре су око подне четири аероплана летела над простором Рам-Пожаревац-Гроцка-Ковин, потом од 16 и 18 часова седам немачких аероплана летело је над Пожаревцем и бацило на варош и непосредну околину 58 бомби. Од бомбардовања је погинуо један грађанин, а рањена су, поред једног официра и једног војника, и 3 грађанина, а начињена је и већа материјална штета.

У бомбардовању 19. септембра на Пожаревац је пало 75 бомби. У нападу је погинула једна жена, а рањена су два војника и један цивил. На околна села и Рам бачено је још 11 бомби, на Смедерeво су бачене две бомбе, на Речицу две и на Кличевац три. Оштећено је и више кућа. Напад је поновљен и сутрадан, 20. септембра, када су немачки аероплани у 17 борбених летова бацили 75 бомби на Пожаревац и околину.

Српска Врховна команда је 23. септембра издала наређење ескадрили у Пожаревцу да у току наредног дана утврди места преласка непријатеља преко Саве и Дунава. Захтевано је и да се бомбардују његове трупе које су прешле Саву код Јарка и концентрације код Сурчина.
После периода напетости и неизвесности отпочела је велика аустроугарска и немачка офанзива на Србију којој се придружила и Бугарска. Обједињеним снагама, које су по неким подацима бројале укупно 800.000 људи, савремено опремљених и оснажених с ваздухопловним јединицама, командовао је немачки генералфелдмаршал Аугуст фон Макензен. Србија је нападнута армадом од  7 аустро-угарских, 7 немачких и 4 бугарске дивизије и Алпијски корпус, којима је командовао фелдмаршал фон Макензен.

Непријатељске снаге отпочеле су прелазак Дунава код Рама 24. септембра (односно 7. октобра 1915. по новом календару, како се данас обележава почетак Макензенове офанзиве), око 7 часова, под заштитом јаке унакрсне артиљеријске ватре из Дубовца, Паланке и Базјаша. Непријатељ је заузео Горицу, село Затоње. Од 16 часова и положај код Костолца је засут јаком артиљеријском ватром, а онда почео прелазак.
Уследиће трогодишња окупација Србије, Голгота Српске војске, и невероватан преокрет – опоравак, организовање, пробој и победа у Великом Првом светском рату.
(Више: Група аутора, Србија и Браничево у Великом рату 1914-1918, Историјски архив Пожаревац и Војни архив Министарства одбране Републике Србије, 2014; Група аутора, Стогодишњица одбране Стига и Браничева – на копну, води и ваздуху, 1915-2015, Историјски архив Пожаревац, 2015; Н. Ђокић, Д. Милорадовић и Ј. Николић, Српска ваздухопловна команда у Пожаревцу 1915. године, Историјски архив Пожаревац, 2005.)

Фотографијом из дигиталне збирке Историјског архива Пожаревац подсећамо вас на време хероја, време бола и поноса, на време и жртве Првог светског рата.

Фотографија: Потпоручник Миодраг Томић први је монтирао  митраљез „Шварцлозе“ на аероплан „Олуј“ – фотографија са пожаревачког аеродрома 1915.
Историјски архив Пожаревац, Збирка дигиталних медија 2005 - , Дигитална збирка Д. Шалер

Одабрала: др Драгана Милорадовић, архивски саветник