Када машкаре завладају
(Преузмите позивницу за изложбу у ПДФ Формату)
На широком простору Европе и Балкана у периоду промене годишњих доба – од зимског до летњег солстиција време је када треба умилостивити зле силе и осигурати плодност усева и блага, али и потврдити уједињеност заједнице људи. То је период када крећу обредне поворке, играјући и певајући, и успостављају равнотежу у природи утичући на природу својом песмом и игром.
При тако важним приликама иду поворке коледара, вучара, бабара, џемалара, звончара, ту су и кукери, чаројице, ешкари, бабугери, василичари, суроварачкари, лесници, старци, дедови, као и лазарице, краљице, додоле, пеперуде, пеперуге, прпоруше... Поворке са актерима тачно одређених функција певају песме специјално намењене и сачуване за ту прилику.
Текстови њихових молбених песама сежу у давну прошлост, а њихову старост поткрепљује једноставност мелодије и ритма. Маскирани учесник поворке обраћа се божанствима - умилостивљује их, заклиње на помоћ, стиче њихову моћ под маском, говори њиховим гласом (пева или свира), успоставља мост до оностраног,
надземаљског.
Структурално – морфолошки обредне поворке и њихов музички модел обилују опозицијама којима је култура подарила симболику. У зависности од времена када се изводе оне су зимске и летње, изводе се у току дана или ноћи, изводе их жене или мушкарци, припадају земљорадничкој или сточарској средини, изводе се у тачно (или оквирно) одређено време или су „безвремене“ - када се укаже потреба. По месту где се изводе то је опход око најудаљенијих тачака атара или средсело, кућа или двориште, као и потреба уласка у кућу или његова забрана; затим, да ли је то шетња, ход или игра, крупним или ситним корацима, „дуга“ или „кратка“ игра, са или без реквизита, где је игра у домену принципа делегације или партиципације свих чланова заједнице, истих или различитих функција у поворци, уз присутност маски, свечане одеће или нагости, са драмским елементима или без њих, уз пратњу инструмената или чисто вокална…
Обредне поворке успеле су да сачувају и пренесу обредну музику, песму и игру, из дубоке старине до наших дана.
Драгана Милорадовић-Николић, дипл. етнолог, архивист,
Историјски архив Пожаревац