![]() |
ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ПОЖАРЕВАЦ..... |
У брошури су заступљене архивалије из фундуса Историјског архива Пожаревац које су везане за поједине личности из српске историје и културе – Књаза Милоша Обреновића, Кнеза Михаила Обреновића, Краља Петра I Карађорђевића, Светозара Марковића, Васу Пелагића, генерала Јована Драгашевића, Јосипа Броза Тита, Милену Павловић Барили, Миливоја Живановића, али и за догађаје из времена Другог српског устанка, Другог балканског рата, Првог и Другог светског рата и послератног периода изградње модерне социјалистичке државе.
Поздравне речи упутили су командант Гарнизона Пожаревац пуковник Предраг Митровић и директорка Историјског архива Пожаревац др Јасмина Николић. Кроз изложбу која представља преглед најзначајнијих догађаја из живота и рада војних јединица у овом делу Србије током два века, посетиоце је спровео мајор Агатоновић. На крају, Стручни савет Фестивала и „Психолошки центар“ Костолац уручили су захвалнице Историјском архиву Пожаревац и Команди Гарнизона Пожаревац за подршку и сарадњу у спровођењу пројекта „Моја Србија“.
Од укупног броја радова, 4 прилога обрађује теме из области архивске теорије и праксе, 14 из области историографије, док 11 прилога доноси приказе изложби, новообјављених публикација, међународних научних конференција и реализованих програмских активности институција.
Редакција је радила у саставу: др Јасмина Николић, главни и одговорни уредник (Историјски архив Пожаревац), проф. др Александар Растовић (Историјски институт САНУ Београд), проф. др Ивана Крстић Мистриџеловић и проф. др Радован Радовановић (Криминалистичко-полицијски универзитет Београд), проф. др Златко Матић (Православни Богословски факултет Универзитета у Београду), др Момчило Исић (Институт за новију историју Србије Београд), др Маријана Мраовић (Војни архив Министарства одбране Републике Србије), др Драгана Милорадовић и др Јасмина Живковић (Историјски архив Пожаревац) и мр Данијела Мрда (Архив Босне и Херцеговине у Сарајеву).
Подсећамо, часопис „Записи – Годишњак Историјског архива Пожаревац“ је у категорији М51 – врхунски часопис националног значаја. Сви до сада објављени бројеви часописа (2012-2024) доступни су у електронском облику на сајту Историјског архива Пожаревац – у одељку Издавачка делатност и Дигитализована издања Историјског архива Пожаревац.
Бројним званицама из Пожаревца, Београда, Новог Сада, Врања, Ужица и Смедеревске Паланке, обратили су се директорка Историјског архива Пожаревац, оснивач и главни и одговорни уредник часописа др Јасмина Николић, директор Историјског института САНУ Београд и председник Управног одбора Државног архива Србије проф. др Александар Растовић, редовни професор Криминалистичко-полицијског универзитета Београд др Ивана Крстић Мистриџеловић и начелник Војног архива Министарства одбране Републике Србије др Маријана Мраовић.
У уметничком делу програма учествовали су ученици Музичке школе „Стеван Мокрањац“ из Пожаревца. У сарадњи са Народним музејом Пожаревац, за званице и госте промоције организован је обилазак изложбених поставки „Шатор Пожаревачког мира 1718“ и „Грађански идентитет Пожаревца крајем 19. и почетком 20. века – кроз визуру стамбене културе и начина украшавања ентеријера“.
Погледајте фотографије са догађаја у Етно-парку Тулба.
Погледајте ТВ-прилог САТ ТВ Пожаревац.
Погледајте постер догађаја.
Више о томе прочитајте овде.
Погледајте тв-прилог Регионалне САТ-ТВ Пожаревац.
ДОБРОДОШЛИ У ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ПОЖАРЕВАЦ
Историјски архив Пожаревац, основан 1948. године, је установа културе која обавља делатност заштите архивске грађе као културне баштине од посебног друштвеног значаја на подручју Браничевског округа - град Пожаревац и општине Велико Градиште, Голубац, Мало Црниће, Жабари, Жагубица, Кучево и Петровац на Млави. У архивским депоима трајно се чува 645 архивских фондова и збирки, у количини од око 5.200 м/1 архивске грађе, из периода од 17. до 20. века. Већ седамдесет три године Архив сакупља ове неме а речите сведоке векова и чува у аманет оних који се још нису родили.
Погледајте брошуру „Упознајте Историјски архив Пожаревац“
Историјски архив Пожаревац је члан
Међународног архивског савета (ICA) са седиштем у Паризу од 2010. |
Историјски архив Пожаревац је члан Међународног центра за архивска истраживања са седиштем у Бечу од 2017. |
|
![]() |
![]() |
![]() |
архивских фондова и збирки |
библиотечких јединица |
издатих публикација |
![]() |
![]() |
![]() |
премијера изложби |
организованих изложби |
виртуелних изложби |
ИЗЛОЖБА НА ОТВОРЕНОМ
– У ДВОРИШНОМ КОМПЛЕКСУ
ИСТОРИЈСКОГ АРХИВА ПОЖАРЕВАЦ
Током настајања избора за изложбу на отвореном „Кроз одабрану архивску грађу“, посвећену јубилеју 75 година од оснивања и рада Историјског архива Пожаревац, отворили смо бројне архивске фондове и збирке и изабрали фотографије које „говоре више од 1000 речи“. Пружајући вам увид у делић богатства сачуваних фотографија у фундусу Историјског архива Пожаревац сачинили смо поглед кроз својеврсни калеидоскоп - времеплов кроз догађања у вароши - граду Пожаревцу у периоду од 1880. до 1980. године - ту су фотографије Тита у Пожаревцу и Костолцу, омладинских радних акција, Грка у Пожаревцу, глумачког барда Миливоја Живановића у Пожаревцу, Пожаревачких улица и старих кафана, саобраћаја, спорта и музике, Пожаревачких пијаца и вашара, празника, излета и слава....
Аутори изложбе и пратећег штампаног каталога су др Драгана Милорадовић, Мирјана Степановић, Наташа Милошевић Дулић, Милан Станковић, др Јасмина Николић и Драгана Јовановић. Изложба и пратећи штампани материјал реализован је под покровитељством Града Пожаревца и налази се на туристичкој мапи Града. Изложбу можете посетити сваког радног дана од 8.00 до 15.30 часова.
————————————————
ЧЕТРНАЕСТ ГОДИНА ПРЕД ВАМА
ЧАСОПИС „ЗАПИСИ - ГОДИШЊАК
ИСТОРИЈСКОГ АРХИВА ПОЖАРЕВАЦ“
Погледајте Листу аутора часописа
Погледајте Листу рецензената часописа
Часопис „Записи – Годишњак Историјског архива Пожаревац“ излази редовно четрнаест година, успешно промовишући архивистичку теорију и праксу и постулате друштвених и хуманистичких наука. Излажење нашег часописа видимо као део ширег процеса отварања домаће науке и успостављања квалитетније комуникације и размене вредности и резултата стручног и научног рада. У времену када је истина често релативизована, а прошлост селективно интерпретирана, задатак часописа овог типа није само да информише, већ и да подстакне критичко мишљење, дијалог и разумевање сложености историјских процеса. Управо томе тежимо – да будемо пример озбиљне анализе, али и приступачног и подстицајног читања. Кроз прилоге које доносимо настављамо и праксу правовременог праћења развоја у одређеној научној области и представљања најновијих садржаја, достигнућа, текућих пројеката и активности из архива и шире културне и научне заједнице, као и стваралаца и њихових ауторских радова. Часопис чува континуитет научне и културне мисли. Сваки број представља својеврсни архив времена – не само због тема које обрађује, већ и због начина на који их третира, језика којим говори и питања која поставља. Часопис служи као дијалог са прошлошћу, али и са временом које долази. Он је мост између генерација – трајно сведочанство о томе како смо разумели прошлост у датом тренутку. Подсећамо да смо током претходних четрнаест година, око нашег часописа окупили око 200 аутора из 10 европских држава, и широј домаћој и међународној јавности представили више од 450 чланака из различитих научних области у 14 бројева, доступних како у штампаном тако и у електронском облику.
Током периода постојања и редовног излажења нашег часописа, подигнута је свест средине о значају и улози архива као институција и архивске грађе као културног добра, дат је допринос неговању националне, регионалне и градске културне традиције, као и допринос већој препознатљивости идентитета града, државе и региона. Тако је часопис, својом солидном репутацијом у јавности, постао бренд нашег Архива, града, државе и региона. Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије је у 2021. години, часопису „Записи – Годишњак Историјског архива Пожаревац“, доделило категорију М 51 – врхунски часопис националног значаја.
Идејни творац, покретач, оснивач и први главни и одговорни уредник овог часописа је др Јасмина Николић.
РЕДАКЦИЈА: др Јасмина Николић (Историјски архив Пожаревац), проф. др Ивана Крстић Мистриџеловић (Криминалистичко-полицијски универзитет Београд), проф. др Александар Растовић (Историјски институт САНУ Београд), проф. др Радован Радовановић (Криминалистичко-полицијски универзитет Београд), проф. др Златко Матић (Православни богословски факултет у Београду), др Мирослав Перишић (Државни архив Србије у Београду), др Момчило Исић (Институт за новију историју Србије у Београду), др Маријана Мраовић (Војни архив Министарства одбране Републике Србије) и др Драгана Милорадовић, др Јасмина Живковић, Наташа Милошевић Дулић (секретар редакције), Слободанка Цветковић из Историјског архива Пожаревац.
ИНОСТРАНИ ЧЛАНОВИ РЕДАКЦИЈЕ: проф. др Петер Павел Класинц (Словенија), доц. др Влатка Лемић (Хрватска), др Грасиа Тато (Италија), др Димитар Атанасов (Бугарска), др Живана Хеђбели (Хрватска), др Јасна Пожган (Хрватска), др Бојан Стојнић (Република Српска/Босна и Херцеговина), мр Данијела Мрда (Босна и Херцеговина), мр Дмитар Богески (Северна Македонија) и Светлана Успрцова (Северна Македонија).
РЕЦЕНЗЕНТИ: проф. др Ивана Крстић Мистриџеловић, проф. др Александар Растовић, проф. др Радован Радовановић, проф. др Златко Матић, проф. др Петер Павел Класинц, др Маријана Мраовић, др Александар Стојановић, др Влатка Лемић, др Миле Бакић.
УПУТСТВО АУТОРИМА И ПРАВИЛА ЗА НАВОЂЕЊЕ МОЖЕТЕ ПРЕУЗЕТИ ОВДЕ: ЋИРИЛИЦА, ЛАТИНИЦА, ЕНГЛЕСКИ.
Часопис у ПДФ-у можете преузети на страници издавачка делатност.
У припреми је петнаести број часописа „Записи – Годишњак Историјског архива Пожаревац“.
—————————————————
ЧЕТРНАЕСТ ГОДИНА ПРЕД ВАМА
ОБАВЕЗНО ПОСЕТИТЕ
СТАЛНУ СПОМЕН-ИЗЛОЖБУ
„ДВА ВЕКА ВОЈСКЕ У БРАНИЧЕВУ“
Стална спомен-изложба „Два века војске у Браничеву“ представља преглед војне историје, попис најзначајнијих догађаја из живота и рада војних јединица у овом делу Србије током два века. Ток историје илустрован је факсимилима докумената, фотографијама, мапама, цртежима, списковима изгинулих ратника и жртава ратова, као и заставама, оружјем, униформама, мањим бројем оригиналних музејских експоната попут ордења, медаља и др.предмета. Изложбом су обухваћени најважнији датуми, личности, друштвене и политичке околности од 1804. године до данашњих дана. Читав 19. век и већи део 20. века Срби су потрошили у ратовима широм Балкана, које је на својим плећима носила храбра српска војска.
Погледајте видео прилог са свечаног отварања
Погледајте презентацију Спомен собе
Погледајте видео прилог са свечаног представљања монографије
"Два века војске у Браничеву"
Кроз изложбене паное путујемо кроз време у коме се одвија читав процес смене различито униформисаних и наоружаних војника. Пратимо развој модерне српске војске који је текао од Марићевића јаруге и устаничке заклетве, Милошевих солдата, школовања официрског кадра у земљи и стварања официрског кора, стицања независности и јачања модерне књажевске и краљевске војске и касније њено утапање у краљевску југословенску војску, као и стварање Југословенске Народне Армије, до данашње Војске Србије.
Аутори сталне спомен-изложбе су пуковник др Миливоје Пајовић и др Јасмина Николић, директорка Историјског архива Пожаревац.
Спомен-поставка „Два века Војске у Браничеву“ налази се у туристичкој понуди Града Пожаревца и бележи више од 25.000 посетилаца из земље и иностранства. Добродошли!
Информација за посетиоце