Дигитализацијом збирке старе и ретке књиге дат је допринос заштити и коришћењу архивске грађе као културног наслеђа и њене видљивости на интернету, али и омогућено коришћење дигиталних копија књига из 18. и 19. века новој публици путем дигиталних комуникационих канала. Дигитализован фонд старе и ретке књиге биће постављен на Национални претраживач културног наслеђа и на сајт Историјског архива Пожаревац.
Дигитализација завичајне периодике је битан фактор у превентивној заштити овог културног наслеђа, али и фактор којим се обезбеђује већа видљивост, квалитетнија презентација и промоција архивске грађе као културног добра. Повећана је доступност дигитализоване грађе широј јавности, а самим тим стварање и ширење нове публике путем дигиталних комуникационих канала. Колекција дигитализованих листова, часописа и новина из завичајне периодике биће постављена на Национални претраживач културног наслеђа и на сајт Историјског архива Пожаревац.
Свечана церемонија доделе признања одржана је у Дому Гарде Војске Србије у Београду, 29. децембра 2020. године. Признање је др Јасмини Николић уручио Ађутант Председника Републике генерал-мајор Миломир Тодоровић, командант Гарде Војске Србије.
Изложба је реализована поводом обележавања 75 година од победе над фашизмом у Другом светском рату, под покровитељством Министарства одбране Републике Србије и Града Пожаревца и дело је групе аутора из Историјског архива Пожаревац, Војног архива, Војног музеја и Медија центра „Одбрана“.
У зборнику одабраних докумената приређено је 103 документа из „Групе фондова Народноослободилачка војска Југославије (НОВЈ)“ и „Збирка докумената о Радничком покрету и НОБ-у“, који се чувају у Војном архиву и Историјском архиву Пожаревац. Приређивачи зборника докумената су архивски саветник др Јасмина Николић, вд. директорка Историјског архива Пожаревац и архивски саветник др Маријана Мраовић, начелник у Војном архиву. Књига је објављена у сарадњи Историјског архива Пожаревац и Војног архива Министарства одбране Републике Србије, под покровитељством Града Пожаревца. Зборник докумената доступан је у електронском облику на страници Издавачка делатност/зборници докумената.
Посета припадника Центра за обуку копнене војске изложби у Галерији савремене уметности у Пожаревцу, организована је у оквиру цивилно-војне сарадње, поводом обележавања 75 година од победе над фашизмом у Другом светском рату.
Последњи, девети број, доноси 28 прилога 31 аутора из земље и иностранства, од којих 8 прилога обрађује теме из архивистике, 8 из историографије, док 12 прилога даје приказе међународних научних конференција, изложби, новообјављених публикација и примере/пројекте из рада архива и других институција у земљи и иностранству. Како овај број часописа излази у години обележавања 75 година од победе над фашизмом и нацизмом у Другом светском рату, више објављених ауторских прилога обрађује теме које се односе на период 1941-1945. године, чиме су историчарима који се боре против ревизије историје Другог светског рата дати докази који могу допринети заустављању кривотворења чињеница. Часопис је објављен под покровитељством Града Пожаревца. Сви објављени бројеви часописа, од оснивања 2012. године до данашњих дана, доступни су у електронском облику на страници Издавачка делатност/часопис Записи.
На примеру Казнено-поправног завода Забела у периоду од 1918. до 1945. године, обрађени су и просторни, амбијентални и безбедносни услови за издржавање казни лишења слободе, осуђенички живот, случајеви политичких и војних осуда, велеиздаје, малолетних осуђеника и жена осуђеница, као и функционисање институције под окупацијом од 1941. до 1945. године. Аутори монографије су проф. др Ивана Крстић Мистриџеловић, проф. др Радован Радовановић, др Невенка Кнежевић Лукић, др Мартин Матијашевић, др Драгана Милорадовић, др Јасмина Живковић, мр Небојша Ђокић и Слободанка Цветковић. Књига је објављена, као шеснаести наслов, у едицији „Посебна издања“ Историјског архива Пожаревац, под покровитељством Града Пожаревца.
Изложба је реализована поводом обележавања 75 година од победе над фашизмом у Другом светском рату, под покровитељством Министарства одбране Републике Србије и Града Пожаревца.Изложба је употпуњена предметима из историјске збирке Народног музеја у Пожаревцу.
Изложба је отворена до 25. децембра 2020, а поштовање свих епидемиолошких мера је обавезно.
Погледајте неколико фотографија поставке у ГСУ у Пожаревцу.
Погледајте Тв-прилог Сат ТВ о изложби у Пожаревцу.
Погледајте текст о излозби недељника “Реч народа”.
Изложба је реализована поводом обележавања 75 година од победе над фашизмом у Другом светском рату, под покровитељством Министарства одбране Републике Србије и Града Пожаревца и дело је групе аутора из Историјског архива Пожаревац, Војног архива, Војног музеја и Медија центра „Одбрана“.
Више о посети прочитајте овде.
Погледајте видео прилог.
Саговорници су били аутори изложбе из Историјског архива Пожаревац (др Јасмина Николић и Наташа Милошевић Дулић), Војног архива (др Маријана Мраовић), Медија центра „Одбрана“ (Јелена Кнежевић) и Војног музеја (Вук Обрадовић).
Погледајте ТВ репортажу РТС.
Ова манифестација одржава се у периоду од 9. до 15. новембра 2020, на тему „Музеји за једнакост: разноликост и инклузија“, под координацијом Националног комитета ICOM Србија.
Више о томе прочитајте овде.
Погледајте видео прилог о изложби.
Погледајте чланак о изложби - магазин „Одбрана“
Кроз изложбену поставку Историјског архива Пожаревац, Војног архива, Војног музеја и Медија центра „Одбрана“, на којој је представљено 160 архивских фотографија, 80 докумената, 65 музејских и 13 уметничких предмета, који представљају сведочанства о ратним догађајима у Србији током Другог светског рата, стране војне представнике су провеле ауторке изложбе др Јасмина Николић, др Маријана Мраовић, Наташа Милошевић Дулић и Јелена Кнежевић.
Изложбени експонати фактографски осликавају ратне прилике и догађаје у Србији у периоду од 1941. до 1945. године, са акцентом на деловање југословенских партизана и борбе за ослобођење земље, успостављање односа југословенске народноослободилачке војске и Црвене армије и њихову заједничку улогу у ослобађању окупиране територије Србије.
Посета страних војних представника акредитованих у Србији изложби у Дому Војске Србије у Београду, организована је у оквиру међународне сарадње, поводом обележавања 75 година од победе над фашизмом у Другом светском рату и обележавања Дана ослобођења Београда у Другом светском рату.
Погледајте неколико фотографија.
Више о томе прочитајте овде.
Погледајте чланак о изложби - магазин „Одбрана“
Историјски архив Пожаревац основан је, као Архивско средиште, 24. априла 1948. године, од стране тадашњег Градског народног одбора Пожаревац, а садашњег следбеника – Града Пожаревца. Потом су суоснивачка права ове Установе прихватили и други органи управе Браничевског округа, чији су данашњи следбеници Општине Петровац на Млави, Кучево, Жагубица, Жабари, Голубац, Велико Градиште и Мало Црниће.
Дакле, месна надлежност Историјског архива Пожаревац данас обухвата територије Града Пожаревца и општина Петровац на Млави, Кучево, Жагубица, Жабари, Велико Градиште, Голубац и Мало Црниће. Основна делатност Историјског архива Пожаревац састоји се у претходној заштити регистратурског материјала и потпуној заштити архивске грађе у регистратурама Браничевског округа, у настајању, евидентирању, утврђивању и одабирању архивске грађе и излучивању безвредног регистратурског материјала у регистратурама, у преузимању архивске грађе, техничкој заштити, смештају и чувању у архивским депоима, сређивању, валоризацији, обради архивске грађе као културног добра, у излучивању безвредног регистратурског материјала у овој Установи, спровођењу техничких и других мера за трајно чување, одржавање и обезбеђивање од свих облика оштећења и уништења, у излагању, публиковању и објављивању архивске грађе, давању архивске грађе на коришћење (у складу са њеном наменом), а у циљу заштите архивске грађе као културног добра од посебног друштвеног значаја.
У згради архивског депоа Установе смештено је и трајно се чува 530 архивских фондова и збирки у количини од око 5000 дужних метара грађе, која обухвата временски период од 18. до 20. века, затим око 10000 библиотечких јединица чији су текстови настали у периоду од 1650. до 2013. године. Вршимо надзор над поступањем са регистратурским материјалом и архивском грађом у око 380 регистратура од укупно евидентираних око 800 регистратура као потенцијалних стваралаца архивске грађе. У свим регистратурама сада се налази око 20 километара регистратурског материјала, насталог од 1950. године до данас.
Историјски архив Пожаревац нема никакав грађевински објекат или земљиште у својини. Управни (административни) део ове Установе у култури смештен је у делу зграде Народног музеја Пожаревац, у улици Др Воје Дулића 10. Архивски депо Историјског архива смештен је у згради „Стара касарна – павиљон 4.
Историјски архив Пожаревац обавља делатност заштите регистратурског материјала и архивске грађе, послове заштите и коришћења регистратурског материјала и архивске грађе. Историјски архив Пожаревац, поред послова утврђених чланом 65. Закона о културним добрима и чланом 6. Статута Историјског архива Пожаревац, врши: - стручни надзор над архивирањем, чувањем, стручним одржавањем и одабирањем архивске грађе, као и излучивањем безвредног регистратурског материјала, који се налази ван архива; - налаже предузимање мера за отклањање утврђених недостатака у погледу заштите архивске грађе и регистратурског материјала; преузима, чува и одржава архивску грађу; - сређује и обрађује архивску грађу; - објављује архивску грађу; - врши истраживања ради стварања целина архивске грађе (архивски фонд);
- Архивску грађу чине изворни и репродуковани писани, штампани, цртани, компјутеризовани, фотографисани, филмовани, микрофилмовани, фонографисани или на други начин забележени документарни материјал од посебног значаја за науку и културу који је настао радом државних органа и организација, органа јединица територијалне аутономије и локалне самоуправе, политичких организација и њихових органа, установа и других организација, верских заједница, као и појединаца, без обзира на то кад је и где настао и да ли се налази у установама заштите или ван њих.
- Регистратурски материјал чине списи, компјутерски, филмски или видео записи; слике у покрету, текстови и снимци телевизијских програма, фотографски и фонографски снимци и на други начин састављени записи и документи; књиге и картотеке о евиденцији тих списа, записи и документи, текстови и снимци радио програма, као и микрофилмови о њима, примљени и настали у раду државних органа и организација, органа јединица територијалне аутономије и локалне самоуправе, установа, других организација и верских заједница док су од значаја за њихов текући рад или док из тог материјала није извршено одабирање архивске грађе у складу са одредбама овог закона.
СТАТУТ У ПДФ ФОРМАТУ МОЖЕТЕ ПРЕУЗЕТИ ОВДЕ
ПРАВИЛНИК О СИСТЕМАТИЗАЦИЈИ ПОСЛОВА И РАДНИХ МЕСТА У ИСТОРИЈСКОМ АРХИВУ ПОЖАРЕВАЦ И САГЛАСНОСТ У ПДФ ФОРМАТУ МОЖЕТЕ ПРЕУЗЕТИ ОВДЕ
УПРАВНИ ОДБОР
ИСТОРИЈСКОГ АРХИВА ПОЖАРЕВАЦ
1. Славко Митровић из Пожаревца, председник
2. Катарина Серафиновић из Петке, заменица председника,
3. Ивана Илић из Пожаревца, чланица,
4. Анђела Драгић из Костолца, чланица,
5. Мирјана Степановић из Пожаревца, чланица и
6. Јасмина Живковић из Пожаревца, чланица.
НАДЗОРНИ ОДБОР
ИСТОРИЈСКОГ АРХИВА ПОЖАРЕВАЦ
1. Никола Живковић из Пожаревца, председник,
2. Александра Максић из Пожаревца, чланица и
3. Горан Митић из Великог Црнића, члан.
Укупан број запослених на неодређено време у Историјском архиву Пожаревац је 11, и један запослени на одређено време.
ДИРЕКТОР:
Др Јасмина Николић
РУКОВОДИЛАЦ ФИНАНСИЈСКО-РАЧУНОВОДСТВЕНИХ ПОСЛОВА:
Драгана Јовановић
ОДСЕК ЗАШТИТЕ АРХИВСКЕ ГРАЂЕ, РАД СА КОРИСНИЦИМА И ИСТРАЖИВАЧИМА И АРХИВСКА БИБЛИОТЕКА:
Јасмина Живковић, Mср
Слободанка Цветковић
Горан Митић
Весна Џанић
ОДСЕК ЗА СРЕЂИВАЊЕ И ОБРАДУ АРХИВСКЕ ГРАЂЕ, КУЛТУРНО-ПРОСВЕТНУ, ОБРАЗОВНУ, ИЗДАВАЧКУ, ИЗЛОЖБЕНУ И ИНФОРМАТИВНО-ПРОПАГАНДНУ ДЕЛАТНОСТ:
Др Драгана Милорадовић
Наташа Милошевић Дулић
Милан Станковић, Mср
Мирјана Степановић
Драгица Дељанин
|
ИЗРАДИО: Digital Archiving Solutions Srbija© 2011