ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ПОЖАРЕВАЦ..... |
У оквиру брошуре, а у циљу континуираног промовисања архивске грађе као културне баштине и Архива као институције, представљене су архивалије из фундуса Историјског архива Пожаревац које су визуелно или садржајно посебно занимљиве а односе се на породицу Игњата Бајлонија у Србији, 1861-1943. године. Репродукције докумената прати текст аутора. Брошура је доступна у електронском облику на страни Издавачка делатност/Културна баштина.
Документа сведоче о погинулим, несталим, рањеним и заробљеним грађанима и припадницима јединица Војске Краљевине Србије са територије Пожаревачког (Браничевског) округа у балканским ратовима и у Првом светском рату, што је од великог значаја имајући у виду чињеницу да је Пожаревачки (Браничевски) округ током овог ратног периода био једно од највећих страдалачких подручја које је поднело велики број жртава за ослобођење и очување српског идентитета.
О значају васпитно-образовне активности говориле су др Драгана Милорадовић, архивски саветник и Наташа Николић Гајић, помоћник директора школе.
Погледајте ТВ прилог САТ ТВ о „Авантури у Архиву5“. Погледајте постер „Авантура у Архиву 5“
Уз разгледање сталних изложби „Кроз одабрану архивску грађу 1880-1980 “ и „Пожаревац на старим фотографијама“, деца су постављала бројна питања о животу у старом Пожаревцу, на које су им одговарале архивски саветник др Драгана Милорадовић и Наташа Милошевић Дулић.
Реализатори округлог стола из Србије биле су др Јасмина Живковић изИсторијског архива Пожаревац на тему „Од папира до е-архивске грађе: стручна архивистичка промишљања и дилеме“ и Весна Милановић из Општинске управе Велико Градиште на тему „Електронска државна писарница – практична примена у органима управе на примеру општине Велико Градиште“.Реализатори из Словеније били су dr Miroslav Novak и Gordana Šövegeš Lipovšek из Покрајинског архива Марибор на теме„Upravljanje z e-dokumentacijo v sistemuKrpan“ и „Predstavitev zajemanja in obravnavanja elektronskega dokumenta v dokumentnem sistemu Krpan“.
Вишегодишње непрекидно излажење часописа је леп континуитет и чињеница која потврђује наш изузетан допринос очувању националног културног наслеђа и идентитета, као и истинског очувања и промовисања европских културних и духовних вредности, идеја и тековина. Подсећамо да су сви досадашњи бројеви овог часописа доступни и у електронском облику, на нашој страни Издавачка делатност и Дигитализована издања Историјског архива Пожаревац.
На пројекцији филма, гледаоцима се обратила др Јасмина Николић, директорка Историјског архива Пожаревац, продуцент и косценариста филма, која је, између осталог, истакла да је на Међународном фестивалу војно-патриотског филма у Руској Федерацијифилм добио награду за режију, на Међународном фестивалу документарног филма и ТВ програма у Севастопољуфилм је добио специјалну диплому, а приказан је и у Културном центру Србије у Паризу поводом стогодишњице од Версајске мировне конференције и на међународним научним конференцијама у Словенији,Руској Федерацији и Републици Српској.
Овом културном догађају присуствовали су представници Министарства одбране и Војске Србије, Министарства унутрашњих послова и правде, представници Града Пожаревца, директори јавних предузећа и установа, професори историје и ученици основних и средњих школа са територије Града Пожаревца, представници Удружења ратних ветерана, војних пензионера, СУБНОР-а, Кола српских сестара, медији и бројни грађани.
Погледајте неколико фотографија са пројекције филма.
Погледајте постер за промоцију филма у Пожаревцу.
Погледајте тв-прилог САТ ТВ Пожаревац.
Историјски архив Пожаревац основан је, као Архивско средиште, 24. априла 1948. године, од стране тадашњег Градског народног одбора Пожаревац, а садашњег следбеника – Града Пожаревца. Потом су суоснивачка права ове Установе прихватили и други органи управе Браничевског округа, чији су данашњи следбеници Општине Петровац на Млави, Кучево, Жагубица, Жабари, Голубац, Велико Градиште и Мало Црниће. Дакле, месна надлежност Историјског архива Пожаревац данас обухвата територије Града Пожаревца и општина Петровац на Млави, Кучево, Жагубица, Жабари, Велико Градиште, Голубац и Мало Црниће.
Историјски архив Пожаревац (даље: Архив) је модерна, ефикасна и отворена установа културе, која има за задатак, да применом највиших стандарда, на најадекватнији начин, евидентира, преузима, сређује, обрађује, изучава и штити архивску грађу која се у њему чува, као и да омогући њено несметано коришћење и објављивање.
Делатност Архива разврстава се према јединственој класификацији делатности у области рада институција културе – 90.01 делатност библиотека и архива.
Архив је надлежан за заштиту архивске грађе свих правних субјеката који нису републички органи и организације а делатност обављају на територији Браничевског управног округа. Архив у свом раду спроводи послове везане за бригу о заштити архивске грађе како код ималаца тако и код стваралаца грађе, подижући свест о значају архивске грађе за историју Града Пожаревца, општине Браничевског управног округа и региона. Архив у свом свакодневном раду користи савремене информационо-комуникационе технологије. Кроз сарадњу са образовним установама и медијским кућама, као и путем изложби, издавачке делатности, промоцијама и предавањима, Архив ширoj јавности пружа информације о културно-историјској баштини која се у њему чува. У складу са тим Архив:
• води евиденције о архивској грађи и ствараоцима и имаоцима архивске грађе;
• обавља стручни надзор над класификацијом, одабирањем, архивирањем, чувањем, стручним одржавањем и заштитом архивске грађе, код стваралаца и ималаца документарног материјала;
• даје сагласност на листе категорија документарног материјала са роковима чувања које доносе органи, предузећа и установе;
• обавља стручни надзор над издвајањем безвредног документарног материјала који се налази код стваралаца и ималаца, ради уништења;
• налаже предузимање мера за отклањање утврђених недостатака у погледу заштите архивске грађе и документарног материјала;
• преузима архивску грађу у складу са законом из области управе, као и архивску грађу угашених привредних субјеката;
• преузима, сређује, обрађује, израђује информативна средства о архивској грађи, чува и одржава архивску грађу;
• обавља превентивну заштиту архивске грађе из својих фондова;
• обавља истраживања ради стварања целине архивског фонда;
• прикупља архивску грађу у приватном власништву откупом, поклоном, или депоновањем и обогаћује фондове и збирке списима, фотографијама, разгледницама, необјављеним рукописима, дигитализованим личним колекцијама и другим документационим материјалом истакнутих породица и појединаца;
• обезбеђуjе jеднаке услове за све кориснике грађе и континуирано унапређуjе моделе приступа грађи коjи одговараjу потребама (свих) корисника;
• издаје архивску грађу на коришћење у службене сврхе, за научно истраживање и потребе публиковања, телевизијске и филмске продукције, наставе, за изложбе, за остваривање или заштиту личних права и друго, у складу са прописима и нормативним актима Архива;
• на захтев корисника даје податке, оверене копије докумената и уверења;
• отворен jе за потребе, интересовања, сугестиjе корисника, запослених, шире заjеднице, у оквиру вршења основне делатности - заштите архивске грађе и обезбеђивању jавности приступа грађи;
• обавља културно-просветну делатност, презентује јавности културна добра из фондова и збирки путем изложби, ради подстицања интересовања и изграђивања свести најшире јавности о значају архивске грађе као културног добра и значају архивске делатности уопште;
• обавља издавачку делатност објављивањем стручних и научних, штампаних и електронских публикација као и видео, аудио и мултимедијалних издања;
• реализује образовне активности кроз јавна вођења, предавања, радионице, публикације и друге информативно-образовне активности;
• иницира формално и неформално образовање кроз широк спектар активности, путем доступности тачних информациjа и адекватну прегледност грађе;
• активно примењуjе нове технологиjе у заштити, приступу грађи и њеној промоциjи, приређивањем електронских каталога, web презентацијама, и сл. у складу са потребама савременог друштва;
• сарађује са домаћим и страним архивима у циљу промовисања и развоја архивске делатности разменом репродуковане архивске грађе, разменом архивских стручњака, стручне литературе и искустава, организовањем стручних и научних саветовања, приређивањем разних врста манифестација, те организовањем и реализацијом заједничких пројеката.
• организује пропагандну делатност путем штампаних и електронских медија и других промотивних активности;
• стара се о коришћењу културних добара у сврхе одређене законом;
• организује стручна и научна предавања, конференције, округле столове, презентације, видео пројекције и перформансе;
• стара се о редовном стручном образовању запослених;
• сачињава план заштите у ванредним околностима;
• обавља и друге послове у циљу заштите архивског наслеђа у складу са законом.
У објекту архивског депоа смештено је и трајно се чува 646 архивских фондова и збирки, у количини од око 5.200 м/1 грађе (која обухвата временски период од 18. до 21. века), затим, смештена је специјализована архивска библиотека затвореног типа, која располаже богатим и разноврсним књижним фондом од око 10.000 библиотечких јединица. Такође, овде су смештене и микрофилмска и дигитална библиотека црквених матичних књига, дигитална библиотека земљишних књига и појединих архивских фондова и збирки. Збирка микрофилмова садржи око 500.000 микрофилмских снимака оригинала и диазо копија, док збирка дигитализоване архивске грађе садржи око милион дигиталних записа.
Организациони делови Архива су одсеци и група послова, и то:
Историјски архив Пожаревац у свом дворишном комплексу архивског депоа „Стара касарна – павиљон 4“, од 2017. године, има сталну изложбену поставку на отвореном, која је доступна заинтересованим посетиоцима током године и део је туристичке понуде града Пожаревца.
Архив има и свој часопис Записи – Годишњак Историјског архива Пожаревац (од 2012. године - ), категорије М51 – врхунски часопис националног значаја - категорисан је 2021. године, од стране Министарства просвете, науке и технолошког развоја РС.
Историјски архив Пожаревац је члан Међународног архивског савета (ICA) са седиштем у Паризу/Француска од 2010. године.
Историјски архив Пожаревац је члан Међународног института за архивска истраживања са седиштем у Бечу/Аустрија од 2017. године.
Стручна запослена лица Историјског архива Пожаревац су чланови Архивистичког друштва Србије са седиштем у Београду/Србија.
Информатор о раду Историјског архива Пожаревац доступан је у оквиру Јединственог Информационог система на сајту Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности.
УПРАВНИ ОДБОР
ИСТОРИЈСКОГ АРХИВА ПОЖАРЕВАЦ
1. Вук Симоновић из Пожаревца, председник
2. Катарина Серафиновић из Петке, заменица председника,
3. Кристина Станковић из Пожаревца, чланица,
4. Мирјана Степановић из Пожаревца, чланица и
5. Јасмина Живковић из Пожаревца, чланица,
НАДЗОРНИ ОДБОР
ИСТОРИЈСКОГ АРХИВА ПОЖАРЕВАЦ
1. Дарко Алексић из Пожаревца - председник
2. Драгутин Страхинић из Пожаревца - члан
3. Горан Митић из Великог Црнића - члан
Укупан број запослених на неодређено време у Историјском архиву Пожаревац је 11, и један запослени на одређено време.
ДИРЕКТОР:
Др Јасмина Николић
РУКОВОДИЛАЦ ФИНАНСИЈСКО-РАЧУНОВОДСТВЕНИХ ПОСЛОВА:
Драгана Јовановић
ПОМОЋНИК ДИРЕКТОРА ЗА АРХИВСКУ ОБЛАСТ:
Мирјана Степановић
ОДСЕК ЗАШТИТЕ АРХИВСКЕ ГРАЂЕ, РАД СА КОРИСНИЦИМА И ИСТРАЖИВАЧИМА И АРХИВСКА БИБЛИОТЕКА:
Др Јасмина Живковић
Слободанка Цветковић
Горан Митић
Весна Џанић
ОДСЕК ЗА СРЕЂИВАЊЕ И ОБРАДУ АРХИВСКЕ ГРАЂЕ, КУЛТУРНО-ПРОСВЕТНУ, ОБРАЗОВНУ, ИЗДАВАЧКУ, ИЗЛОЖБЕНУ И ИНФОРМАТИВНО-ПРОПАГАНДНУ ДЕЛАТНОСТ:
Др Драгана Милорадовић
Наташа Милошевић Дулић
Милан Станковић, Mср
Драгица Дељанин
- Захвалница ОШ „Краљ Александар Први“ Пожаревац за значајне доприносе у раду школе – поводом Дана школе, манифестација „Краљеви дани“, Пожаревац, 15. децембар 2023.
|
© ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ПОЖАРЕВАЦ. СВА ПРАВА ЗАДРЖАНА
ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ПОЖАРЕВАЦ
ISSN (ONLINE) 2812-9628