 |
ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ПОЖАРЕВАЦ..... |  |
|
ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ПОЖАРЕВАЦ..... | |
Ову изложбу у Кладову је свечано отворио председник Скупштине општине Кладово Радован Арежина. Званицама, ученицима и професорима кладовске основне школе и гимназије, обратиле су се директорка Историјског архива Пожаревац, руководилац пројекта и коауторка изложбе др Јасмина Николић, директорка Библиотеке „Културни центар“ Кладово Жаклина Николић и коауторка изложбе др Драгана Милорадовић, у име групе аутора. Свечаном отварању изложбе присуствовао је члан Градског већа Града Пожаревца Срђан Милетић.
Након отварања, организовано је стручно вођење кроз документарну изложбу за ученике основне и средње школе из Кладова, у циљу реализације наставе из историје на тему места и улоге Србије у Другом светском рату, које су реализовале коауторке др Драгана Милорадовић и Наташа Милошевић Дулић из Историјског архива Пожаревац.
Изложба, коју прати штампани каталог и виртуелна презентација, биће отворена за посетиоце из земље и туристе из иностранства до 9. маја 2025. године.
Погледајте неколико фотографија.
Аутори могу слати своје пријаве и радове за четрнаести број часописа на
info@arhivpozarevac.org.rs или natasamilosevicdulic
@arhivpozarevac.org.rs Прилози се могу слати до 15. јуна 2025. године. Молимо ауторе чланака да обавезно консултују wеб страну Историјског архива Пожаревац
www.arhivpozarevac.org.rs
где ће моћи да пронађу смернице за писање радова и електронске верзије претходних бројева часописа.
Изложбу „Ратна слика Србије у Другом светском рату“ у Неготину свечано је отворио председник Скупштине Града Пожаревца прим. др Срећко Босић. Званицама су се обратили директорка Историјског архива Пожаревац и ауторка пројекта др Јасмина Николић, директор Историјског архива Неготин Ненад Војиновић, директорка Музеја Крајине Весна Станковић и коауторка изложбе др Драгана Милорадовић, у име групе аутора.
Изложба ће бити отворена за посетиоце Неготинске крајине до 1. марта 2025.
Погледајте неколико фотографија са отварања изложбе у Неготину.
Погледајте прилог ТВ Транс Неготин.
Погледајте флајер изложбе.
У оквиру брошуре, а у циљу континуираног промовисања архивске грађе као културне баштине и Архива као институције, представљене су архивалије из фундуса Историјског архива Пожаревац које су визуелно или садржајно посебно занимљиве а односе се на породицу Игњата Бајлонија у Србији, 1861-1943. године. Репродукције докумената прати текст аутора. Брошура је доступна у електронском облику на страни Издавачка делатност/Културна баштина.
Документа сведоче о погинулим, несталим, рањеним и заробљеним грађанима и припадницима јединица Војске Краљевине Србије са територије Пожаревачког (Браничевског) округа у балканским ратовима и у Првом светском рату, што је од великог значаја имајући у виду чињеницу да је Пожаревачки (Браничевски) округ током овог ратног периода био једно од највећих страдалачких подручја које је поднело велики број жртава за ослобођење и очување српског идентитета.
О значају васпитно-образовне активности говориле су др Драгана Милорадовић, архивски саветник и Наташа Николић Гајић, помоћник директора школе.
Погледајте ТВ прилог САТ ТВ о „Авантури у Архиву5“. Погледајте постер „Авантура у Архиву 5“
Уз разгледање сталних изложби „Кроз одабрану архивску грађу 1880-1980 “ и „Пожаревац на старим фотографијама“, деца су постављала бројна питања о животу у старом Пожаревцу, на које су им одговарале архивски саветник др Драгана Милорадовић и Наташа Милошевић Дулић.
Реализатори округлог стола из Србије биле су др Јасмина Живковић изИсторијског архива Пожаревац на тему „Од папира до е-архивске грађе: стручна архивистичка промишљања и дилеме“ и Весна Милановић из Општинске управе Велико Градиште на тему „Електронска државна писарница – практична примена у органима управе на примеру општине Велико Градиште“.Реализатори из Словеније били су dr Miroslav Novak и Gordana Šövegeš Lipovšek из Покрајинског архива Марибор на теме„Upravljanje z e-dokumentacijo v sistemuKrpan“ и „Predstavitev zajemanja in obravnavanja elektronskega dokumenta v dokumentnem sistemu Krpan“.
Историјски архив Пожаревац основан је, као Архивско средиште, 24. априла 1948. године, од стране тадашњег Градског народног одбора Пожаревац, а садашњег следбеника – Града Пожаревца. Потом су суоснивачка права ове Установе прихватили и други органи управе Браничевског округа, чији су данашњи следбеници Општине Петровац на Млави, Кучево, Жагубица, Жабари, Голубац, Велико Градиште и Мало Црниће. Дакле, месна надлежност Историјског архива Пожаревац данас обухвата територије Града Пожаревца и општина Петровац на Млави, Кучево, Жагубица, Жабари, Велико Градиште, Голубац и Мало Црниће.
Историјски архив Пожаревац (даље: Архив) је модерна, ефикасна и отворена установа културе, која има за задатак, да применом највиших стандарда, на најадекватнији начин, евидентира, преузима, сређује, обрађује, изучава и штити архивску грађу која се у њему чува, као и да омогући њено несметано коришћење и објављивање.
Делатност Архива разврстава се према јединственој класификацији делатности у области рада институција културе – 90.01 делатност библиотека и архива.
Архив је надлежан за заштиту архивске грађе свих правних субјеката који нису републички органи и организације а делатност обављају на територији Браничевског управног округа. Архив у свом раду спроводи послове везане за бригу о заштити архивске грађе како код ималаца тако и код стваралаца грађе, подижући свест о значају архивске грађе за историју Града Пожаревца, општине Браничевског управног округа и региона. Архив у свом свакодневном раду користи савремене информационо-комуникационе технологије. Кроз сарадњу са образовним установама и медијским кућама, као и путем изложби, издавачке делатности, промоцијама и предавањима, Архив ширoj јавности пружа информације о културно-историјској баштини која се у њему чува. У складу са тим Архив:
• води евиденције о архивској грађи и ствараоцима и имаоцима архивске грађе;
• обавља стручни надзор над класификацијом, одабирањем, архивирањем, чувањем, стручним одржавањем и заштитом архивске грађе, код стваралаца и ималаца документарног материјала;
• даје сагласност на листе категорија документарног материјала са роковима чувања које доносе органи, предузећа и установе;
• обавља стручни надзор над издвајањем безвредног документарног материјала који се налази код стваралаца и ималаца, ради уништења;
• налаже предузимање мера за отклањање утврђених недостатака у погледу заштите архивске грађе и документарног материјала;
• преузима архивску грађу у складу са законом из области управе, као и архивску грађу угашених привредних субјеката;
• преузима, сређује, обрађује, израђује информативна средства о архивској грађи, чува и одржава архивску грађу;
• обавља превентивну заштиту архивске грађе из својих фондова;
• обавља истраживања ради стварања целине архивског фонда;
• прикупља архивску грађу у приватном власништву откупом, поклоном, или депоновањем и обогаћује фондове и збирке списима, фотографијама, разгледницама, необјављеним рукописима, дигитализованим личним колекцијама и другим документационим материјалом истакнутих породица и појединаца;
• обезбеђуjе jеднаке услове за све кориснике грађе и континуирано унапређуjе моделе приступа грађи коjи одговараjу потребама (свих) корисника;
• издаје архивску грађу на коришћење у службене сврхе, за научно истраживање и потребе публиковања, телевизијске и филмске продукције, наставе, за изложбе, за остваривање или заштиту личних права и друго, у складу са прописима и нормативним актима Архива;
• на захтев корисника даје податке, оверене копије докумената и уверења;
• отворен jе за потребе, интересовања, сугестиjе корисника, запослених, шире заjеднице, у оквиру вршења основне делатности - заштите архивске грађе и обезбеђивању jавности приступа грађи;
• обавља културно-просветну делатност, презентује јавности културна добра из фондова и збирки путем изложби, ради подстицања интересовања и изграђивања свести најшире јавности о значају архивске грађе као културног добра и значају архивске делатности уопште;
• обавља издавачку делатност објављивањем стручних и научних, штампаних и електронских публикација као и видео, аудио и мултимедијалних издања;
• реализује образовне активности кроз јавна вођења, предавања, радионице, публикације и друге информативно-образовне активности;
• иницира формално и неформално образовање кроз широк спектар активности, путем доступности тачних информациjа и адекватну прегледност грађе;
• активно примењуjе нове технологиjе у заштити, приступу грађи и њеној промоциjи, приређивањем електронских каталога, web презентацијама, и сл. у складу са потребама савременог друштва;
• сарађује са домаћим и страним архивима у циљу промовисања и развоја архивске делатности разменом репродуковане архивске грађе, разменом архивских стручњака, стручне литературе и искустава, организовањем стручних и научних саветовања, приређивањем разних врста манифестација, те организовањем и реализацијом заједничких пројеката.
• организује пропагандну делатност путем штампаних и електронских медија и других промотивних активности;
• стара се о коришћењу културних добара у сврхе одређене законом;
• организује стручна и научна предавања, конференције, округле столове, презентације, видео пројекције и перформансе;
• стара се о редовном стручном образовању запослених;
• сачињава план заштите у ванредним околностима;
• обавља и друге послове у циљу заштите архивског наслеђа у складу са законом.
У објекту архивског депоа смештено је и трајно се чува 646 архивских фондова и збирки, у количини од око 5.200 м/1 грађе (која обухвата временски период од 18. до 21. века), затим, смештена је специјализована архивска библиотека затвореног типа, која располаже богатим и разноврсним књижним фондом од око 10.000 библиотечких јединица. Такође, овде су смештене и микрофилмска и дигитална библиотека црквених матичних књига, дигитална библиотека земљишних књига и појединих архивских фондова и збирки. Збирка микрофилмова садржи око 500.000 микрофилмских снимака оригинала и диазо копија, док збирка дигитализоване архивске грађе садржи око милион дигиталних записа.
Организациони делови Архива су одсеци и група послова, и то:
Историјски архив Пожаревац у свом дворишном комплексу архивског депоа „Стара касарна – павиљон 4“, од 2017. године, има сталну изложбену поставку на отвореном, која је доступна заинтересованим посетиоцима током године и део је туристичке понуде града Пожаревца.
Архив има и свој часопис Записи – Годишњак Историјског архива Пожаревац (од 2012. године - ), категорије М51 – врхунски часопис националног значаја - категорисан је 2021. године, од стране Министарства просвете, науке и технолошког развоја РС.
Историјски архив Пожаревац је члан Међународног архивског савета (ICA) са седиштем у Паризу/Француска од 2010. године.
Историјски архив Пожаревац је члан Међународног института за архивска истраживања са седиштем у Бечу/Аустрија од 2017. године.
Стручна запослена лица Историјског архива Пожаревац су чланови Архивистичког друштва Србије са седиштем у Београду/Србија.
Информатор о раду Историјског архива Пожаревац доступан је у оквиру Јединственог Информационог система на сајту Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности.
УПРАВНИ ОДБОР
ИСТОРИЈСКОГ АРХИВА ПОЖАРЕВАЦ
1. Вук Симоновић из Пожаревца, председник
2. Катарина Серафиновић из Петке, чланица,
3. Кристина Станковић из Пожаревца, чланица,
4. Мирјана Степановић из Пожаревца, чланица и
5. Јасмина Живковић из Пожаревца, чланица,
НАДЗОРНИ ОДБОР
ИСТОРИЈСКОГ АРХИВА ПОЖАРЕВАЦ
1. Дарко Алексић из Пожаревца - председник
2. Драгутин Страхинић из Пожаревца - члан
3. Горан Митић из Великог Црнића - члан
 |
9. Смернице о научној и културној сарадњи између Историјског архива Пожаревац и Архива Босне и Херцеговине, Историјски архив Пожаревац, Пожаревац, 10. октобар 2023. |
 |
8. Споразум о научној и културној сарадњи између Криминалистичко-полицијског универзитета Београд и Историјског архива Пожаревац, Ректорат Криминалистичко-полицијског универзитета, Београд, 15. април 2021. |
 |
7. Споразум о научној и културној сарадњи између Историјског института Београд и Историјског архива Пожаревац, Влада Републике Србије, Београд, 4. март 2021. |
 |
6. Меморандум о сарадњи Историјског архива Пожаревац и Државног архива Републике Северне Македоније – Одељење у Скопљу, Државни архив Републике Северне Македоније, Скопље, 3. јун 2019. |
 |
5. Протокол о сарадњи Историјског архива Пожаревац и ИИАС у Трсту/Италија и МИАС Универзитета у Марибору/Словенија, Скупштина Града Пожаревца, Пожаревац, 12. март 2013. |
 |
4. Протокол о сарадњи Историјског архива Пожаревац и Архива Републике Српске у Бањалуци/Република Српска, Скупштина Града Пожаревца, Пожаревац, 28. септембар 2012. |
 |
3. Протокол о сарадњи Историјског архива Пожаревац и Згодовинског архива Птуј/Словенија, Архив Србије, Београд, 14. децембар 2011. |
 |
2. Протокол о сарадњи Историјског архива Пожаревац и Факултета за пословне студије Мегатренд Универзитета, Историјски архив Пожаревац, Пожаревац, 29. октобар 2010. |
 |
1. Протокол о сарадњи Историјског архива Пожаревац и Епархије Браничевске, Двор Епархије Браничевске, Пожаревац, 15. октобар 2010. |
Укупан број запослених на неодређено време у Историјском архиву Пожаревац је 11, и један запослени на одређено време.
ДИРЕКТОР:
Др Јасмина Николић
РУКОВОДИЛАЦ ФИНАНСИЈСКО-РАЧУНОВОДСТВЕНИХ ПОСЛОВА:
Драгана Јовановић
ПОМОЋНИК ДИРЕКТОРА ЗА АРХИВСКУ ОБЛАСТ:
Мирјана Степановић
ОДСЕК ЗАШТИТЕ АРХИВСКЕ ГРАЂЕ, РАД СА КОРИСНИЦИМА И ИСТРАЖИВАЧИМА И АРХИВСКА БИБЛИОТЕКА:
Др Јасмина Живковић
Слободанка Цветковић
Горан Митић
Весна Џанић
ОДСЕК ЗА СРЕЂИВАЊЕ И ОБРАДУ АРХИВСКЕ ГРАЂЕ, КУЛТУРНО-ПРОСВЕТНУ, ОБРАЗОВНУ, ИЗДАВАЧКУ, ИЗЛОЖБЕНУ И ИНФОРМАТИВНО-ПРОПАГАНДНУ ДЕЛАТНОСТ:
Др Драгана Милорадовић
Наташа Милошевић Дулић
Милан Станковић, Mср
Драгица Дељанин
- Захвалница ОШ „Краљ Александар Први“ Пожаревац за значајне доприносе у раду школе – поводом Дана школе, манифестација „Краљеви дани“, Пожаревац, 15. децембар 2023.
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
|
© ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ПОЖАРЕВАЦ. СВА ПРАВА ЗАДРЖАНА
ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ПОЖАРЕВАЦ
ISSN (ONLINE) 2812-9628
