![]() |
ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ПОЖАРЕВАЦ..... |
У брошури су заступљене архивалије из фундуса Историјског архива Пожаревац које су везане за поједине личности из српске историје и културе – Књаза Милоша Обреновића, Кнеза Михаила Обреновића, Краља Петра I Карађорђевића, Светозара Марковића, Васу Пелагића, генерала Јована Драгашевића, Јосипа Броза Тита, Милену Павловић Барили, Миливоја Живановића, али и за догађаје из времена Другог српског устанка, Другог балканског рата, Првог и Другог светског рата и послератног периода изградње модерне социјалистичке државе.
Поздравне речи упутили су командант Гарнизона Пожаревац пуковник Предраг Митровић и директорка Историјског архива Пожаревац др Јасмина Николић. Кроз изложбу која представља преглед најзначајнијих догађаја из живота и рада војних јединица у овом делу Србије током два века, посетиоце је спровео мајор Агатоновић. На крају, Стручни савет Фестивала и „Психолошки центар“ Костолац уручили су захвалнице Историјском архиву Пожаревац и Команди Гарнизона Пожаревац за подршку и сарадњу у спровођењу пројекта „Моја Србија“.
Од укупног броја радова, 4 прилога обрађује теме из области архивске теорије и праксе, 14 из области историографије, док 11 прилога доноси приказе изложби, новообјављених публикација, међународних научних конференција и реализованих програмских активности институција.
Редакција је радила у саставу: др Јасмина Николић, главни и одговорни уредник (Историјски архив Пожаревац), проф. др Александар Растовић (Историјски институт САНУ Београд), проф. др Ивана Крстић Мистриџеловић и проф. др Радован Радовановић (Криминалистичко-полицијски универзитет Београд), проф. др Златко Матић (Православни Богословски факултет Универзитета у Београду), др Момчило Исић (Институт за новију историју Србије Београд), др Маријана Мраовић (Војни архив Министарства одбране Републике Србије), др Драгана Милорадовић и др Јасмина Живковић (Историјски архив Пожаревац) и мр Данијела Мрда (Архив Босне и Херцеговине у Сарајеву).
Подсећамо, часопис „Записи – Годишњак Историјског архива Пожаревац“ је у категорији М51 – врхунски часопис националног значаја. Сви до сада објављени бројеви часописа (2012-2024) доступни су у електронском облику на сајту Историјског архива Пожаревац – у одељку Издавачка делатност и Дигитализована издања Историјског архива Пожаревац.
Бројним званицама из Пожаревца, Београда, Новог Сада, Врања, Ужица и Смедеревске Паланке, обратили су се директорка Историјског архива Пожаревац, оснивач и главни и одговорни уредник часописа др Јасмина Николић, директор Историјског института САНУ Београд и председник Управног одбора Државног архива Србије проф. др Александар Растовић, редовни професор Криминалистичко-полицијског универзитета Београд др Ивана Крстић Мистриџеловић и начелник Војног архива Министарства одбране Републике Србије др Маријана Мраовић.
У уметничком делу програма учествовали су ученици Музичке школе „Стеван Мокрањац“ из Пожаревца. У сарадњи са Народним музејом Пожаревац, за званице и госте промоције организован је обилазак изложбених поставки „Шатор Пожаревачког мира 1718“ и „Грађански идентитет Пожаревца крајем 19. и почетком 20. века – кроз визуру стамбене културе и начина украшавања ентеријера“.
Погледајте фотографије са догађаја у Етно-парку Тулба.
Погледајте ТВ-прилог САТ ТВ Пожаревац.
Погледајте постер догађаја.
Више о томе прочитајте овде.
Погледајте тв-прилог Регионалне САТ-ТВ Пожаревац.
Историјски архив Пожаревац основан је, као Архивско средиште, 24. априла 1948. године, од стране тадашњег Градског народног одбора Пожаревац, а садашњег следбеника – Града Пожаревца. Потом су суоснивачка права ове Установе прихватили и други органи управе Браничевског округа, чији су данашњи следбеници Општине Петровац на Млави, Кучево, Жагубица, Жабари, Голубац, Велико Градиште и Мало Црниће. Дакле, месна надлежност Историјског архива Пожаревац данас обухвата територије Града Пожаревца и општина Петровац на Млави, Кучево, Жагубица, Жабари, Велико Градиште, Голубац и Мало Црниће.
Историјски архив Пожаревац (даље: Архив) је модерна, ефикасна и отворена установа културе, која има за задатак, да применом највиших стандарда, на најадекватнији начин, евидентира, преузима, сређује, обрађује, изучава и штити архивску грађу која се у њему чува, као и да омогући њено несметано коришћење и објављивање.
Делатност Архива разврстава се према јединственој класификацији делатности у области рада институција културе – 90.01 делатност библиотека и архива.
Архив је надлежан за заштиту архивске грађе свих правних субјеката који нису републички органи и организације а делатност обављају на територији Браничевског управног округа. Архив у свом раду спроводи послове везане за бригу о заштити архивске грађе како код ималаца тако и код стваралаца грађе, подижући свест о значају архивске грађе за историју Града Пожаревца, општине Браничевског управног округа и региона. Архив у свом свакодневном раду користи савремене информационо-комуникационе технологије. Кроз сарадњу са образовним установама и медијским кућама, као и путем изложби, издавачке делатности, промоцијама и предавањима, Архив ширoj јавности пружа информације о културно-историјској баштини која се у њему чува. У складу са тим Архив:
• води евиденције о архивској грађи и ствараоцима и имаоцима архивске грађе;
• обавља стручни надзор над класификацијом, одабирањем, архивирањем, чувањем, стручним одржавањем и заштитом архивске грађе, код стваралаца и ималаца документарног материјала;
• даје сагласност на листе категорија документарног материјала са роковима чувања које доносе органи, предузећа и установе;
• обавља стручни надзор над издвајањем безвредног документарног материјала који се налази код стваралаца и ималаца, ради уништења;
• налаже предузимање мера за отклањање утврђених недостатака у погледу заштите архивске грађе и документарног материјала;
• преузима архивску грађу у складу са законом из области управе, као и архивску грађу угашених привредних субјеката;
• преузима, сређује, обрађује, израђује информативна средства о архивској грађи, чува и одржава архивску грађу;
• обавља превентивну заштиту архивске грађе из својих фондова;
• обавља истраживања ради стварања целине архивског фонда;
• прикупља архивску грађу у приватном власништву откупом, поклоном, или депоновањем и обогаћује фондове и збирке списима, фотографијама, разгледницама, необјављеним рукописима, дигитализованим личним колекцијама и другим документационим материјалом истакнутих породица и појединаца;
• обезбеђуjе jеднаке услове за све кориснике грађе и континуирано унапређуjе моделе приступа грађи коjи одговараjу потребама (свих) корисника;
• издаје архивску грађу на коришћење у службене сврхе, за научно истраживање и потребе публиковања, телевизијске и филмске продукције, наставе, за изложбе, за остваривање или заштиту личних права и друго, у складу са прописима и нормативним актима Архива;
• на захтев корисника даје податке, оверене копије докумената и уверења;
• отворен jе за потребе, интересовања, сугестиjе корисника, запослених, шире заjеднице, у оквиру вршења основне делатности - заштите архивске грађе и обезбеђивању jавности приступа грађи;
• обавља културно-просветну делатност, презентује јавности културна добра из фондова и збирки путем изложби, ради подстицања интересовања и изграђивања свести најшире јавности о значају архивске грађе као културног добра и значају архивске делатности уопште;
• обавља издавачку делатност објављивањем стручних и научних, штампаних и електронских публикација као и видео, аудио и мултимедијалних издања;
• реализује образовне активности кроз јавна вођења, предавања, радионице, публикације и друге информативно-образовне активности;
• иницира формално и неформално образовање кроз широк спектар активности, путем доступности тачних информациjа и адекватну прегледност грађе;
• активно примењуjе нове технологиjе у заштити, приступу грађи и њеној промоциjи, приређивањем електронских каталога, web презентацијама, и сл. у складу са потребама савременог друштва;
• сарађује са домаћим и страним архивима у циљу промовисања и развоја архивске делатности разменом репродуковане архивске грађе, разменом архивских стручњака, стручне литературе и искустава, организовањем стручних и научних саветовања, приређивањем разних врста манифестација, те организовањем и реализацијом заједничких пројеката.
• организује пропагандну делатност путем штампаних и електронских медија и других промотивних активности;
• стара се о коришћењу културних добара у сврхе одређене законом;
• организује стручна и научна предавања, конференције, округле столове, презентације, видео пројекције и перформансе;
• стара се о редовном стручном образовању запослених;
• сачињава план заштите у ванредним околностима;
• обавља и друге послове у циљу заштите архивског наслеђа у складу са законом.
У објекту архивског депоа смештено је и трајно се чува 646 архивских фондова и збирки, у количини од око 5.200 м/1 грађе (која обухвата временски период од 18. до 21. века), затим, смештена је специјализована архивска библиотека затвореног типа, која располаже богатим и разноврсним књижним фондом од око 10.000 библиотечких јединица. Такође, овде су смештене и микрофилмска и дигитална библиотека црквених матичних књига, дигитална библиотека земљишних књига и појединих архивских фондова и збирки. Збирка микрофилмова садржи око 500.000 микрофилмских снимака оригинала и диазо копија, док збирка дигитализоване архивске грађе садржи око милион дигиталних записа.
Организациони делови Архива су одсеци и група послова, и то:
Историјски архив Пожаревац у свом дворишном комплексу архивског депоа „Стара касарна – павиљон 4“, од 2017. године, има сталну изложбену поставку на отвореном, која је доступна заинтересованим посетиоцима током године и део је туристичке понуде града Пожаревца.
Архив има и свој часопис Записи – Годишњак Историјског архива Пожаревац (од 2012. године - ), категорије М51 – врхунски часопис националног значаја - категорисан је 2021. године, од стране Министарства просвете, науке и технолошког развоја РС.
Историјски архив Пожаревац је члан Међународног архивског савета (ICA) са седиштем у Паризу/Француска од 2010. године.
Историјски архив Пожаревац је члан Међународног института за архивска истраживања са седиштем у Бечу/Аустрија од 2017. године.
Стручна запослена лица Историјског архива Пожаревац су чланови Архивистичког друштва Србије са седиштем у Београду/Србија.
Информатор о раду Историјског архива Пожаревац доступан је у оквиру Јединственог Информационог система на сајту Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности.
УПРАВНИ ОДБОР
ИСТОРИЈСКОГ АРХИВА ПОЖАРЕВАЦ
1. Вук Симоновић из Пожаревца, председник
2. Катарина Серафиновић из Петке, чланица,
3. Кристина Станковић из Пожаревца, чланица,
4. Мирјана Степановић из Пожаревца, чланица и
5. Јасмина Живковић из Пожаревца, чланица,
НАДЗОРНИ ОДБОР
ИСТОРИЈСКОГ АРХИВА ПОЖАРЕВАЦ
1. Дарко Алексић из Пожаревца - председник
2. Драгутин Страхинић из Пожаревца - члан
3. Горан Митић из Великог Црнића - члан
Укупан број запослених на неодређено време у Историјском архиву Пожаревац је 11, и један запослени на одређено време.
ДИРЕКТОР:
Др Јасмина Николић
РУКОВОДИЛАЦ ФИНАНСИЈСКО-РАЧУНОВОДСТВЕНИХ ПОСЛОВА:
Драгана Јовановић
ПОМОЋНИК ДИРЕКТОРА ЗА АРХИВСКУ ОБЛАСТ:
Мирјана Степановић
ОДСЕК ЗАШТИТЕ АРХИВСКЕ ГРАЂЕ, РАД СА КОРИСНИЦИМА И ИСТРАЖИВАЧИМА И АРХИВСКА БИБЛИОТЕКА:
Др Јасмина Живковић
Слободанка Цветковић
Горан Митић
Весна Џанић
ОДСЕК ЗА СРЕЂИВАЊЕ И ОБРАДУ АРХИВСКЕ ГРАЂЕ, КУЛТУРНО-ПРОСВЕТНУ, ОБРАЗОВНУ, ИЗДАВАЧКУ, ИЗЛОЖБЕНУ И ИНФОРМАТИВНО-ПРОПАГАНДНУ ДЕЛАТНОСТ:
Др Драгана Милорадовић
Наташа Милошевић Дулић
Милан Станковић, Mср
Драгица Дељанин
- Захвалница ОШ „Краљ Александар Први“ Пожаревац за значајне доприносе у раду школе – поводом Дана школе, манифестација „Краљеви дани“, Пожаревац, 15. децембар 2023.
|
© ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ПОЖАРЕВАЦ. СВА ПРАВА ЗАДРЖАНА
ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ПОЖАРЕВАЦ
ISSN (ONLINE) 2812-9628