 |
ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ПОЖАРЕВАЦ..... |  |
|
ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ПОЖАРЕВАЦ..... | |
Редакција је радила у саставу: др Јасмина Николић, главни и одговорни уредник (Историјски архив Пожаревац), проф. др Александар Растовић (Историјски институт САНУ Београд), проф. др Ивана Крстић Мистриџеловић (Криминалистичко-полицијски универзитет Београд), проф. др Радован Радовановић (Криминалистичко-полицијски универзитет Београд), др Момчило Исић (Институт за новију историју Србије Београд), др Маријана Мраовић (Војни архив Института за стратегијска истраживања Министарства одбране Републике Србије), др Драгана Милорадовић (Историјски архив Пожаревац) и Наташа Милошевић Дулић, технички уредник и секретар редакције (Историјски архив Пожаревац). Подсећамо, Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије је нашем часопису доделило категорију М51 – врхунски часопис националног значаја. Сви до сада објављени бројеви часописа доступни су у електронском облику на сајту Историјског архива Пожаревац.
Подсећамо, изложба представља преглед војне историје, попис најзначајнијих догађаја из живота и рада војних јединица у Браничевском, Подунавском и Поморавсом округу током 19. и 20. века. Ток историје илустрован је факсимилима докумената, фотографијама, мапама, цртежима, списковима изгинулих ратника и жртава ратова (близу 15.000), као и заставама, оружјем, мањим бројем оригиналних музејских експоната попут ордења, медаља и других предмета. Изложба је отворена за претходно најављене и организоване посете из земље и иностранства.
Погледајте рекламно-пропагандни флајер изложбе
Наиме, председник Вишег суда у Пожаревцу судија Драган Вучићевић, који је и председник Организационог одбора за обележавање овог великог јубилеја и директорка Историјског архива Пожаревац др Јасмина Николић, која је и члан Организационог одбора, састали су се са представницима Криминалистичко-полицијског универзитета, Историјског института САНУ и Института за новију историју Србије из Београда, ради анализе рукописа аутора монографије „200 година од оснивања Првог Нахијског суда у Пожаревцу, 1821-2021“ и његовог упућивања на мишљење еминентним рецензентима: др Милану Шкулићу, редовном професору Правног факултета Универзитета у Београду и заменику председника Уставног суда Србије, затим др Александру Растовићу, редовном професору Филозофског факултета Универзитета у Нишу, научном саветнику и директору Историјског института САНУ у Београду, као и Предрагу Трифуновићу, судији Врховног суда Србије.
Аутори монографије су: проф. др Ивана Крстић Мистриџеловић, проф. др Радован Радовановић, др Мартин Матијашевић, др Невенка Кнежевић Лукић, др Драгана Милорадовић, др Јасмина Живковић, мр Небојша Ђокић и Слободанка Цветковић. Друга књига је драгоцено сведочанство о функционисању Казненог завода Забела у периоду од 1918. до 1945. године. Аутори су се потрудили да расветле значајне теме из историје кривичног права, организације казнених завода у Краљевини СХС / Југославији, настојали су да прикажу опште и специфичне услове за издржавање казни лишења слободе, да опишу живот и рад осуђених лица и документују случајеве политичких и војних осуђеника, малолетних лица и осуђеница.
Научну монографију националног значаја рецензирали су угледни професори и истакнути научници из области наше националне историје: проф. др Александар Растовић, директор Историјског института САНУ у Београду, проф. др Саша Недељковић, редовни професор Филозофског факултета Универзитета у Београду и др Ивана Добривојевић Томић, виши научни сарадник Института за савремену историју у Београду.
Монографију су представили проф. др Александар Растовић, директор Историјског института САНУ у Београду, у име рецензената и проф. др Ивана Крстић Мистриџеловић у име аутора. Присутне су поздравили др Јасмина Николић, уредник монографије и директорка Историјског архива Пожаревац и проф. др Александар Бошковић, проректор Криминалистичко-полицијског универзитета.
Промоцији су присуствовали угледни гости и представници Министарства унутрашњих послова, Министарства правде, Министарства одбране и Војске Србије, Института за новију историју Србије у Београду, Института за судску медицину Медицинског факултета Универзитета у Београду, Криминалистичко-полицијског универзитета, Музеја науке и технике у Београду, градских установа културе и медији.
Након одржане промоције монографије, званице и гости присуствовали су отварању изложбе „Форензика више од века“, коју су приредили Музеј науке и технике и Криминалистичко-полицијски универзитет.
Погледајте неколико фотографија.
Погледајте ТВ прилог САТ ТВ Пожаревац.
Историјски архив Пожаревац основан је, као Архивско средиште, 24. априла 1948. године, од стране тадашњег Градског народног одбора Пожаревац, а садашњег следбеника – Града Пожаревца. Потом су суоснивачка права ове Установе прихватили и други органи управе Браничевског округа, чији су данашњи следбеници Општине Петровац на Млави, Кучево, Жагубица, Жабари, Голубац, Велико Градиште и Мало Црниће.
Дакле, месна надлежност Историјског архива Пожаревац данас обухвата територије Града Пожаревца и општина Петровац на Млави, Кучево, Жагубица, Жабари, Велико Градиште, Голубац и Мало Црниће. Основна делатност Историјског архива Пожаревац састоји се у претходној заштити регистратурског материјала и потпуној заштити архивске грађе у регистратурама Браничевског округа, у настајању, евидентирању, утврђивању и одабирању архивске грађе и излучивању безвредног регистратурског материјала у регистратурама, у преузимању архивске грађе, техничкој заштити, смештају и чувању у архивским депоима, сређивању, валоризацији, обради архивске грађе као културног добра, у излучивању безвредног регистратурског материјала у овој Установи, спровођењу техничких и других мера за трајно чување, одржавање и обезбеђивање од свих облика оштећења и уништења, у излагању, публиковању и објављивању архивске грађе, давању архивске грађе на коришћење (у складу са њеном наменом), а у циљу заштите архивске грађе као културног добра од посебног друштвеног значаја.
У згради архивског депоа Установе смештено је и трајно се чува 530 архивских фондова и збирки у количини од око 5000 дужних метара грађе, која обухвата временски период од 18. до 20. века, затим око 10000 библиотечких јединица чији су текстови настали у периоду од 1650. до 2013. године. Вршимо надзор над поступањем са регистратурским материјалом и архивском грађом у око 380 регистратура од укупно евидентираних око 800 регистратура као потенцијалних стваралаца архивске грађе. У свим регистратурама сада се налази око 20 километара регистратурског материјала, насталог од 1950. године до данас.
Историјски архив Пожаревац нема никакав грађевински објекат или земљиште у својини. Управни (административни) део ове Установе у култури смештен је у делу зграде Народног музеја Пожаревац, у улици Др Воје Дулића 10. Архивски депо Историјског архива смештен је у згради „Стара касарна – павиљон 4.
Историјски архив Пожаревац обавља делатност заштите регистратурског материјала и архивске грађе, послове заштите и коришћења регистратурског материјала и архивске грађе. Историјски архив Пожаревац, поред послова утврђених чланом 65. Закона о културним добрима и чланом 6. Статута Историјског архива Пожаревац, врши: - стручни надзор над архивирањем, чувањем, стручним одржавањем и одабирањем архивске грађе, као и излучивањем безвредног регистратурског материјала, који се налази ван архива; - налаже предузимање мера за отклањање утврђених недостатака у погледу заштите архивске грађе и регистратурског материјала; преузима, чува и одржава архивску грађу; - сређује и обрађује архивску грађу; - објављује архивску грађу; - врши истраживања ради стварања целина архивске грађе (архивски фонд);
- Архивску грађу чине изворни и репродуковани писани, штампани, цртани, компјутеризовани, фотографисани, филмовани, микрофилмовани, фонографисани или на други начин забележени документарни материјал од посебног значаја за науку и културу који је настао радом државних органа и организација, органа јединица територијалне аутономије и локалне самоуправе, политичких организација и њихових органа, установа и других организација, верских заједница, као и појединаца, без обзира на то кад је и где настао и да ли се налази у установама заштите или ван њих.
- Регистратурски материјал чине списи, компјутерски, филмски или видео записи; слике у покрету, текстови и снимци телевизијских програма, фотографски и фонографски снимци и на други начин састављени записи и документи; књиге и картотеке о евиденцији тих списа, записи и документи, текстови и снимци радио програма, као и микрофилмови о њима, примљени и настали у раду државних органа и организација, органа јединица територијалне аутономије и локалне самоуправе, установа, других организација и верских заједница док су од значаја за њихов текући рад или док из тог материјала није извршено одабирање архивске грађе у складу са одредбама овог закона.
СТАТУТ У ПДФ ФОРМАТУ МОЖЕТЕ ПРЕУЗЕТИ ОВДЕ
УПРАВНИ ОДБОР
ИСТОРИЈСКОГ АРХИВА ПОЖАРЕВАЦ
1. Вук Симоновић из Пожаревца, председник
2. Катарина Серафиновић из Петке, заменица председника,
3.Александра Максић из Пожаревца, чланица,
4. Анђела Драгић из Костолца, чланица,
5. Мирјана Степановић из Пожаревца, чланица и
6. Јасмина Живковић из Пожаревца, чланица,
7. Владан Стокић, из Трњана, члан.
НАДЗОРНИ ОДБОР
ИСТОРИЈСКОГ АРХИВА ПОЖАРЕВАЦ
1. Никола Живковић из Пожаревца, председник,
2. Славко Митровић из Пожаревца, члан и
3. Горан Митић из Великог Црнића, члан.
 |
Споразум о научној и културној сарадњи између Криминалистичко-полицијског универзитета Београд и Историјског архива Пожаревац, Ректорат Криминалистичко-полицијског универзитета, Београд, 15. април 2021. |
 |
Споразум о научној и културној сарадњи између Историјског института Београд и Историјског архива Пожаревац, Влада Републике Србије, Београд, 4. март 2021. |
 |
Меморандум о сарадњи Историјског архива Пожаревац и Државног архива Републике Северне Македоније – Одељење у Скопљу, Државни архив Републике Северне Македоније, Скопље, 3. јун 2019. |
 |
Протокол о сарадњи Историјског архива Пожаревац и ИИАС у Трсту/Италија и МИАС Универзитета у Марибору/Словенија, Скупштина Града Пожаревца, Пожаревац, 12. март 2013. |
 |
Протокол о сарадњи Историјског архива Пожаревац и Архива Републике Српске у Бањалуци/Република Српска, Скупштина Града Пожаревца, Пожаревац, 28. септембар 2012. |
 |
Протокол о сарадњи Историјског архива Пожаревац и Згодовинског архива Птуј/Словенија, Архив Србије, Београд, 14. децембар 2011. |
 |
Протокол о сарадњи Историјског архива Пожаревац и Факултета за пословне студије Мегатренд Универзитета, Историјски архив Пожаревац, Пожаревац, 29. октобар 2010. |
 |
Протокол о сарадњи Историјског архива Пожаревац и Епархије Браничевске, Двор Епархије Браничевске, Пожаревац, 15. октобар 2010. |
Укупан број запослених на неодређено време у Историјском архиву Пожаревац је 11, и један запослени на одређено време.
ДИРЕКТОР:
Др Јасмина Николић
РУКОВОДИЛАЦ ФИНАНСИЈСКО-РАЧУНОВОДСТВЕНИХ ПОСЛОВА:
Драгана Јовановић
ПОМОЋНИК ДИРЕКТОРА ЗА АРХИВСКУ ОБЛАСТ:
Мирјана Степановић
ОДСЕК ЗАШТИТЕ АРХИВСКЕ ГРАЂЕ, РАД СА КОРИСНИЦИМА И ИСТРАЖИВАЧИМА И АРХИВСКА БИБЛИОТЕКА:
Др Јасмина Живковић
Слободанка Цветковић
Горан Митић
Весна Џанић
ОДСЕК ЗА СРЕЂИВАЊЕ И ОБРАДУ АРХИВСКЕ ГРАЂЕ, КУЛТУРНО-ПРОСВЕТНУ, ОБРАЗОВНУ, ИЗДАВАЧКУ, ИЗЛОЖБЕНУ И ИНФОРМАТИВНО-ПРОПАГАНДНУ ДЕЛАТНОСТ:
Др Драгана Милорадовић
Наташа Милошевић Дулић
Милан Станковић, Mср
Драгица Дељанин
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
|
ИЗРАДИО: Digital Archiving Solutions Srbija© 2011
