![]() |
ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ПОЖАРЕВАЦ..... |
Разоткривање богатог и разноврсног садржаја личних фондова и збирки јесте прилика за упознавање изузетне вредности њихових стваралаца, али и могућност за будућа истраживања и стварање научних и културних дела. На промоцији овог издања говорили су др Јасмина Николић, директорка Историјског архива Пожаревац, Славица Соломун, архивски саветник Државног архива Србије, Наташа Милошевић Дулић и др Драгана Милорадовић, у име групе аутора.
Након представљања књиге, виши кустос Народног музеја Пожаревац Марина Радосављевић говорила је о збирци уметничких дела и предмета Миодрага Марковића, намесника културе и доброчинства.
Погледајте неколико фотографија са промоције књиге у Пожаревцу.
Погледајте постер за промоцију књиге.
Погледајте ТВ-прилог САТ ТВ Пожаревац.
Изложбу у Културном центру Србије у Пекингу свечано је отворила амбасадорка Републике Србије у Народној Републици Кини Њ.Е. Маја Стефановић, а званицама су се обратиле директорка Културног центра Србије „Иво Андрић“ у Пекингу Татјана Солдат и директорка Историјског архива Пожаревац др Јасмина Николић.
Ауторке изложбе и каталога др Јасмина Николић и др Драгана Милорадовић настојале су да, осим кинеској публици најпознатијих филмова „Валтер брани Сарајево“ и „Мост“, посетиоцима прикажу и постер првог Батиног филма „Песма са Кумбаре“ и постере бројних других остварења у којима је играо „Три“, „Влак без возног реда“, „Козара“, „Диверзанти“, „Бреза“..., затим, постере југословенског кандидата за Оскара и добитника Гран-при у Кану 1967. године филма „Скупљачи перја“, чувеног представника црног таласа „Кад будем мртав и бео“ и постере партизанских филмова „Битка на Неретви“, „Девојачки мост“, „Бомбаши“ и др.
Свечаном отварању изложбе присуствовали су амбасадорка Републике Србије у НР Кини Њ.Е. Маја Стефановић, амбасадор Босне и Херцеговине у НР Кини Њ.Е. Синиша Берјан, изасланик одбране МО РС у НР Кини кбб Слободан Новаковић, представници дипломатског кора, представници Културних центара Јапана и Румуније, некадашњи амбасадор НР Кине у Републици Србији Li Man Čang, професорка на Универзитету за филм у Пекингу Sun Hongyun, представници Кинеске Кинотеке, представници кинеских државних компанија „China construction“, „CRBC“, „Yihai“, представници кинеских медијских кућа CCTV, CGNT, CICN, Guangming ribao, дипломатског магазина Lokwee и други угледни гости. Изложба у Културном центру Србије „Иво Андрић“ у Пекингу биће отворена за посетиоце до 30. септембра 2023. године.
Погледајте видео-прилог са отварања изложбе у Пекингу.
Погледајте постер изложбе Пекинг.
Погледајте фотографије са отварања изложбе у Пекингу.
Више о отварању изложбе у Пекингу погледајте овде.
Градоначелник Саша Павловић указао је на значај изузетних резултата Историјског архива Пожаревац, који представља понос Града, и подсетио на изложбе, издавачку делатност, промоције, предавања и сарадњу Архива са реномираним институцијама у земљи и иностранству. Директор Државног архива Србије др Мирослав Перишић говорио је о значају архива и архивистике за сваку државу, народ, појединца, нагласивши да памћење чувано у историјским архивима има неизмерну снагу, чији је значајан део Историјски архив Пожаревац.
Директорка Историјског архива Пожаревац др Јасмина Николић истакла је да „сви ми и они који долазе после нас, укорењују смисао сопственог живота и живота наше заједнице на културном идентитету који траје вековима. Корене сећања, које кроз архивску грађу свакодневно прикупљамо, обрађујемо и чувамо, и о којима сведочимо излазећи истинама на светло наших дана, сведочимо и о тешким данима наше историје и о славним догађајима који су уграђени у идентитет наше државности“.
Догађају су присуствовали представници Министарства одбране и Војске Србије, Министарства унутрашњих послова, Министарства правде, Министарства просвете, Браничевског управног округа, Града Пожаревца, Општина Велико Градиште и Мало Црниће, Епархије Браничевске СПЦ, Криминалистичко-полицијског универзитета, Историјског института САНУ Београд, Института за новију историју Србије, Међународног института за истраживање катастрофа у Београду, Међународног центра за архивска истраживања ICARUS Hrvatska и EURBICА, Државног архива Србије, Државног архива Босне и Херцеговине, Државног архива Северне Македоније, Архива Југославије, Војног архива, Народне библиотеке Србије, Архива Војводине, директори архива и музеја у Србији са сарадницима, директори јавних предузећа, јавних установа, основних и средњих школа, привредних организација, медији и други гости.
У част јубилеја, Историјски архив Пожаревац публиковао је посебно издање „Библиографија часописа Записи – Годишњак Историјског архива Пожаревац, 2012-2022“, брошуру „Експресије прошлости – календар кроз архивалије месеца“, рекламно-пропагандни флајер „Фонд Стара и ретка књига 1752-1864“ и сет архивских фотографија са календаром „Путујте са нама кроз време – ми чувамо историју – 75 година са вама“.
Више о догађају прочитајте овде.
Погледајте фотографије са свечаности.
Погледајте тв-прилог САТ ТВ Пожаревац.
Историјски архив Пожаревац основан је, као Архивско средиште, 24. априла 1948. године, од стране тадашњег Градског народног одбора Пожаревац, а садашњег следбеника – Града Пожаревца. Потом су суоснивачка права ове Установе прихватили и други органи управе Браничевског округа, чији су данашњи следбеници Општине Петровац на Млави, Кучево, Жагубица, Жабари, Голубац, Велико Градиште и Мало Црниће. Дакле, месна надлежност Историјског архива Пожаревац данас обухвата територије Града Пожаревца и општина Петровац на Млави, Кучево, Жагубица, Жабари, Велико Градиште, Голубац и Мало Црниће.
Историјски архив Пожаревац (даље: Архив) је модерна, ефикасна и отворена установа културе, која има за задатак, да применом највиших стандарда, на најадекватнији начин, евидентира, преузима, сређује, обрађује, изучава и штити архивску грађу која се у њему чува, као и да омогући њено несметано коришћење и објављивање.
Делатност Архива разврстава се према јединственој класификацији делатности у области рада институција културе – 90.01 делатност библиотека и архива.
Архив је надлежан за заштиту архивске грађе свих правних субјеката који нису републички органи и организације а делатност обављају на територији Браничевског управног округа. Архив у свом раду спроводи послове везане за бригу о заштити архивске грађе како код ималаца тако и код стваралаца грађе, подижући свест о значају архивске грађе за историју Града Пожаревца, општине Браничевског управног округа и региона. Архив у свом свакодневном раду користи савремене информационо-комуникационе технологије. Кроз сарадњу са образовним установама и медијским кућама, као и путем изложби, издавачке делатности, промоцијама и предавањима, Архив ширoj јавности пружа информације о културно-историјској баштини која се у њему чува. У складу са тим Архив:
• води евиденције о архивској грађи и ствараоцима и имаоцима архивске грађе;
• обавља стручни надзор над класификацијом, одабирањем, архивирањем, чувањем, стручним одржавањем и заштитом архивске грађе, код стваралаца и ималаца документарног материјала;
• даје сагласност на листе категорија документарног материјала са роковима чувања које доносе органи, предузећа и установе;
• обавља стручни надзор над издвајањем безвредног документарног материјала који се налази код стваралаца и ималаца, ради уништења;
• налаже предузимање мера за отклањање утврђених недостатака у погледу заштите архивске грађе и документарног материјала;
• преузима архивску грађу у складу са законом из области управе, као и архивску грађу угашених привредних субјеката;
• преузима, сређује, обрађује, израђује информативна средства о архивској грађи, чува и одржава архивску грађу;
• обавља превентивну заштиту архивске грађе из својих фондова;
• обавља истраживања ради стварања целине архивског фонда;
• прикупља архивску грађу у приватном власништву откупом, поклоном, или депоновањем и обогаћује фондове и збирке списима, фотографијама, разгледницама, необјављеним рукописима, дигитализованим личним колекцијама и другим документационим материјалом истакнутих породица и појединаца;
• обезбеђуjе jеднаке услове за све кориснике грађе и континуирано унапређуjе моделе приступа грађи коjи одговараjу потребама (свих) корисника;
• издаје архивску грађу на коришћење у службене сврхе, за научно истраживање и потребе публиковања, телевизијске и филмске продукције, наставе, за изложбе, за остваривање или заштиту личних права и друго, у складу са прописима и нормативним актима Архива;
• на захтев корисника даје податке, оверене копије докумената и уверења;
• отворен jе за потребе, интересовања, сугестиjе корисника, запослених, шире заjеднице, у оквиру вршења основне делатности - заштите архивске грађе и обезбеђивању jавности приступа грађи;
• обавља културно-просветну делатност, презентује јавности културна добра из фондова и збирки путем изложби, ради подстицања интересовања и изграђивања свести најшире јавности о значају архивске грађе као културног добра и значају архивске делатности уопште;
• обавља издавачку делатност објављивањем стручних и научних, штампаних и електронских публикација као и видео, аудио и мултимедијалних издања;
• реализује образовне активности кроз јавна вођења, предавања, радионице, публикације и друге информативно-образовне активности;
• иницира формално и неформално образовање кроз широк спектар активности, путем доступности тачних информациjа и адекватну прегледност грађе;
• активно примењуjе нове технологиjе у заштити, приступу грађи и њеној промоциjи, приређивањем електронских каталога, web презентацијама, и сл. у складу са потребама савременог друштва;
• сарађује са домаћим и страним архивима у циљу промовисања и развоја архивске делатности разменом репродуковане архивске грађе, разменом архивских стручњака, стручне литературе и искустава, организовањем стручних и научних саветовања, приређивањем разних врста манифестација, те организовањем и реализацијом заједничких пројеката.
• организује пропагандну делатност путем штампаних и електронских медија и других промотивних активности;
• стара се о коришћењу културних добара у сврхе одређене законом;
• организује стручна и научна предавања, конференције, округле столове, презентације, видео пројекције и перформансе;
• стара се о редовном стручном образовању запослених;
• сачињава план заштите у ванредним околностима;
• обавља и друге послове у циљу заштите архивског наслеђа у складу са законом.
У објекту архивског депоа смештено је и трајно се чува 646 архивских фондова и збирки, у количини од око 5.200 м/1 грађе (која обухвата временски период од 18. до 21. века), затим, смештена је специјализована архивска библиотека затвореног типа, која располаже богатим и разноврсним књижним фондом од око 10.000 библиотечких јединица. Такође, овде су смештене и микрофилмска и дигитална библиотека црквених матичних књига, дигитална библиотека земљишних књига и појединих архивских фондова и збирки. Збирка микрофилмова садржи око 500.000 микрофилмских снимака оригинала и диазо копија, док збирка дигитализоване архивске грађе садржи око милион дигиталних записа.
Организациони делови Архива су одсеци и група послова, и то:
Историјски архив Пожаревац у свом дворишном комплексу архивског депоа „Стара касарна – павиљон 4“, од 2017. године, има сталну изложбену поставку на отвореном, која је доступна заинтересованим посетиоцима током године и део је туристичке понуде града Пожаревца.
Архив има и свој часопис Записи – Годишњак Историјског архива Пожаревац (од 2012. године - ), категорије М51 – врхунски часопис националног значаја - категорисан је 2021. године, од стране Министарства просвете, науке и технолошког развоја РС.
Историјски архив Пожаревац је члан Међународног архивског савета (ICA) са седиштем у Паризу/Француска од 2010. године.
Историјски архив Пожаревац је члан Међународног института за архивска истраживања са седиштем у Бечу/Аустрија од 2017. године.
Стручна запослена лица Историјског архива Пожаревац су чланови Архивистичког друштва Србије са седиштем у Београду/Србија.
СТАТУТ У ПДФ ФОРМАТУ МОЖЕТЕ ПРЕУЗЕТИ ОВДЕ
Информатор о раду Историјског архива Пожаревац доступан је у оквиру Јединственог Информационог система на сајту Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности.
УПРАВНИ ОДБОР
ИСТОРИЈСКОГ АРХИВА ПОЖАРЕВАЦ
1. Вук Симоновић из Пожаревца, председник
2. Катарина Серафиновић из Петке, заменица председника,
3.Александра Максић из Пожаревца, чланица,
4. Анђела Драгић из Костолца, чланица,
5. Мирјана Степановић из Пожаревца, чланица и
6. Јасмина Живковић из Пожаревца, чланица,
7. Владан Стокић, из Трњана, члан.
НАДЗОРНИ ОДБОР
ИСТОРИЈСКОГ АРХИВА ПОЖАРЕВАЦ
1. Јелена Николићиз Пожаревца, председник,
2. Никола Живковић из Пожаревца, члан и
3. Горан Митић из Великог Црнића, члан.
Укупан број запослених на неодређено време у Историјском архиву Пожаревац је 11, и један запослени на одређено време.
ДИРЕКТОР:
Др Јасмина Николић
РУКОВОДИЛАЦ ФИНАНСИЈСКО-РАЧУНОВОДСТВЕНИХ ПОСЛОВА:
Драгана Јовановић
ПОМОЋНИК ДИРЕКТОРА ЗА АРХИВСКУ ОБЛАСТ:
Мирјана Степановић
ОДСЕК ЗАШТИТЕ АРХИВСКЕ ГРАЂЕ, РАД СА КОРИСНИЦИМА И ИСТРАЖИВАЧИМА И АРХИВСКА БИБЛИОТЕКА:
Др Јасмина Живковић
Слободанка Цветковић
Горан Митић
Весна Џанић
ОДСЕК ЗА СРЕЂИВАЊЕ И ОБРАДУ АРХИВСКЕ ГРАЂЕ, КУЛТУРНО-ПРОСВЕТНУ, ОБРАЗОВНУ, ИЗДАВАЧКУ, ИЗЛОЖБЕНУ И ИНФОРМАТИВНО-ПРОПАГАНДНУ ДЕЛАТНОСТ:
Др Драгана Милорадовић
Наташа Милошевић Дулић
Милан Станковић, Mср
Драгица Дељанин
|
© ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ПОЖАРЕВАЦ. СВА ПРАВА ЗАДРЖАНА
ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ПОЖАРЕВАЦ
ISSN (ONLINE) 2812-9628