На отварању изложбе говорили су и председници скупштина градова Пожаревца и Крагујевца Предраг Мијатовић и Мирослав Петрашиновић, директорка Спомен-парка "Крагујевачки октобар" Маријана Станковић и вд.директорка Историјског архива Пожаревац др Јасмина Николић. Свечаности отварања изложбе присуствовали су и члан Градског већа Града Пожаревца за културу Дејан Крстић и председник Управног одбора Историјског архива Пожаревац Славко Митровић.
Кроз изложбу "Ратна слика Србије у Другом светском рату, 1941–1945" посетиоце су водили аутори др Маријана Мраовић и Наташа Милошевић Дулић, као и аутори музеолошког и уметничког дела поставке Вук Обрадовић и Јелена Кнежевић.
У крагујевачком Музеју "21. октобар" изложба ће бити постављена до 15. марта 2021.
Више о отварању изложбе прочитајте овде.
Више о отварању изложбе прочитајте овде.
Погледајте прилог ТВ Крагујевац.
Ова изложба архивских докумената, фотографија, музејских и уметничких предмета се реализује у Музеју "21. октобар" у организацији Града Крагујевца и Музеја „21. октобар“ – Спомен-парк „Крагујевачки октобар“ и биће отворена за посетиоце у периоду од 15. фебруара до 15. марта 2021. године.
Др Јасмина Николић, вд.директорка ИАП изразила је задовољство због успешно окончане друге фазе вишегодишњег пројекта „Казнено-поправни заводи у Србији – пример Казнено-поправног завода Пожаревац“, реализованог у сарадњи Историјског архива Пожаревац и Криминалистичко-полицијског универзитета у Београду. Ректор проф. др Дане Субошић нагласио је да објављена монографија представља резултат заједничког истраживачког подухвата који потврђује опредељеност Криминалистичко-полицијског универзитета да образовну делатност развија и кроз научноистраживачки рад и сарадњу са другим институцијама у циљу трансфера знања. Вд.директорка др Јасмина Николић и ректор проф. др Дане Субошић су се као уредници сагласили да у марту организују промоцију ове монографије и на Криминалистичко-полицијском универзитету и у Историјском архиву Пожаревац.
У овом зборнику приређене архивске грађе објављено је 125 изворних докумената о црквеном и народном животу друге половине 19. века фонда „Пожаревачки протопрезвитерат 1836-1888“ који се чува у Историјском архиву Пожаревац. Приређивач зборника докумената је архивист Наташа Милошевић Дулић. Књига је објављена у сарадњи Историјског архива Пожаревац и Епархије браничевске, под покровитељством Града Пожаревца. Зборник докумената доступан је у електронском облику на страници Издавачка делатност/зборницидокумената/.
Дигитализацијом збирке старе и ретке књиге дат је допринос заштити и коришћењу архивске грађе као културног наслеђа и њене видљивости на интернету, али и омогућено коришћење дигиталних копија књига из 18. и 19. века новој публици путем дигиталних комуникационих канала. Дигитализован фонд старе и ретке књиге биће постављен на Национални претраживач културног наслеђа и на сајт Историјског архива Пожаревац.
Дигитализација завичајне периодике је битан фактор у превентивној заштити овог културног наслеђа, али и фактор којим се обезбеђује већа видљивост, квалитетнија презентација и промоција архивске грађе као културног добра. Повећана је доступност дигитализоване грађе широј јавности, а самим тим стварање и ширење нове публике путем дигиталних комуникационих канала. Колекција дигитализованих листова, часописа и новина из завичајне периодике биће постављена на Национални претраживач културног наслеђа и на сајт Историјског архива Пожаревац.
Свечана церемонија доделе признања одржана је у Дому Гарде Војске Србије у Београду, 29. децембра 2020. године. Признање је др Јасмини Николић уручио Ађутант Председника Републике генерал-мајор Миломир Тодоровић, командант Гарде Војске Србије.
Изложба је реализована поводом обележавања 75 година од победе над фашизмом у Другом светском рату, под покровитељством Министарства одбране Републике Србије и Града Пожаревца и дело је групе аутора из Историјског архива Пожаревац, Војног архива, Војног музеја и Медија центра „Одбрана“.
У зборнику одабраних докумената приређено је 103 документа из „Групе фондова Народноослободилачка војска Југославије (НОВЈ)“ и „Збирка докумената о Радничком покрету и НОБ-у“, који се чувају у Војном архиву и Историјском архиву Пожаревац. Приређивачи зборника докумената су архивски саветник др Јасмина Николић, вд. директорка Историјског архива Пожаревац и архивски саветник др Маријана Мраовић, начелник у Војном архиву. Књига је објављена у сарадњи Историјског архива Пожаревац и Војног архива Министарства одбране Републике Србије, под покровитељством Града Пожаревца. Зборник докумената доступан је у електронском облику на страници Издавачка делатност/зборници докумената.
Историјски архив Пожаревац основан је, као Архивско средиште, 24. априла 1948. године, од стране тадашњег Градског народног одбора Пожаревац, а садашњег следбеника – Града Пожаревца. Потом су суоснивачка права ове Установе прихватили и други органи управе Браничевског округа, чији су данашњи следбеници Општине Петровац на Млави, Кучево, Жагубица, Жабари, Голубац, Велико Градиште и Мало Црниће.
Дакле, месна надлежност Историјског архива Пожаревац данас обухвата територије Града Пожаревца и општина Петровац на Млави, Кучево, Жагубица, Жабари, Велико Градиште, Голубац и Мало Црниће. Основна делатност Историјског архива Пожаревац састоји се у претходној заштити регистратурског материјала и потпуној заштити архивске грађе у регистратурама Браничевског округа, у настајању, евидентирању, утврђивању и одабирању архивске грађе и излучивању безвредног регистратурског материјала у регистратурама, у преузимању архивске грађе, техничкој заштити, смештају и чувању у архивским депоима, сређивању, валоризацији, обради архивске грађе као културног добра, у излучивању безвредног регистратурског материјала у овој Установи, спровођењу техничких и других мера за трајно чување, одржавање и обезбеђивање од свих облика оштећења и уништења, у излагању, публиковању и објављивању архивске грађе, давању архивске грађе на коришћење (у складу са њеном наменом), а у циљу заштите архивске грађе као културног добра од посебног друштвеног значаја.
У згради архивског депоа Установе смештено је и трајно се чува 530 архивских фондова и збирки у количини од око 5000 дужних метара грађе, која обухвата временски период од 18. до 20. века, затим око 10000 библиотечких јединица чији су текстови настали у периоду од 1650. до 2013. године. Вршимо надзор над поступањем са регистратурским материјалом и архивском грађом у око 380 регистратура од укупно евидентираних око 800 регистратура као потенцијалних стваралаца архивске грађе. У свим регистратурама сада се налази око 20 километара регистратурског материјала, насталог од 1950. године до данас.
Историјски архив Пожаревац нема никакав грађевински објекат или земљиште у својини. Управни (административни) део ове Установе у култури смештен је у делу зграде Народног музеја Пожаревац, у улици Др Воје Дулића 10. Архивски депо Историјског архива смештен је у згради „Стара касарна – павиљон 4.
Историјски архив Пожаревац обавља делатност заштите регистратурског материјала и архивске грађе, послове заштите и коришћења регистратурског материјала и архивске грађе. Историјски архив Пожаревац, поред послова утврђених чланом 65. Закона о културним добрима и чланом 6. Статута Историјског архива Пожаревац, врши: - стручни надзор над архивирањем, чувањем, стручним одржавањем и одабирањем архивске грађе, као и излучивањем безвредног регистратурског материјала, који се налази ван архива; - налаже предузимање мера за отклањање утврђених недостатака у погледу заштите архивске грађе и регистратурског материјала; преузима, чува и одржава архивску грађу; - сређује и обрађује архивску грађу; - објављује архивску грађу; - врши истраживања ради стварања целина архивске грађе (архивски фонд);
- Архивску грађу чине изворни и репродуковани писани, штампани, цртани, компјутеризовани, фотографисани, филмовани, микрофилмовани, фонографисани или на други начин забележени документарни материјал од посебног значаја за науку и културу који је настао радом државних органа и организација, органа јединица територијалне аутономије и локалне самоуправе, политичких организација и њихових органа, установа и других организација, верских заједница, као и појединаца, без обзира на то кад је и где настао и да ли се налази у установама заштите или ван њих.
- Регистратурски материјал чине списи, компјутерски, филмски или видео записи; слике у покрету, текстови и снимци телевизијских програма, фотографски и фонографски снимци и на други начин састављени записи и документи; књиге и картотеке о евиденцији тих списа, записи и документи, текстови и снимци радио програма, као и микрофилмови о њима, примљени и настали у раду државних органа и организација, органа јединица територијалне аутономије и локалне самоуправе, установа, других организација и верских заједница док су од значаја за њихов текући рад или док из тог материјала није извршено одабирање архивске грађе у складу са одредбама овог закона.
СТАТУТ У ПДФ ФОРМАТУ МОЖЕТЕ ПРЕУЗЕТИ ОВДЕ
ПРАВИЛНИК О СИСТЕМАТИЗАЦИЈИ ПОСЛОВА И РАДНИХ МЕСТА У ИСТОРИЈСКОМ АРХИВУ ПОЖАРЕВАЦ И САГЛАСНОСТ У ПДФ ФОРМАТУ МОЖЕТЕ ПРЕУЗЕТИ ОВДЕ
УПРАВНИ ОДБОР
ИСТОРИЈСКОГ АРХИВА ПОЖАРЕВАЦ
1. Славко Митровић из Пожаревца, председник
2. Катарина Серафиновић из Петке, заменица председника,
3. Ивана Илић из Пожаревца, чланица,
4. Анђела Драгић из Костолца, чланица,
5. Мирјана Степановић из Пожаревца, чланица и
6. Јасмина Живковић из Пожаревца, чланица.
НАДЗОРНИ ОДБОР
ИСТОРИЈСКОГ АРХИВА ПОЖАРЕВАЦ
1. Никола Живковић из Пожаревца, председник,
2. Александра Максић из Пожаревца, чланица и
3. Горан Митић из Великог Црнића, члан.
Укупан број запослених на неодређено време у Историјском архиву Пожаревац је 11, и један запослени на одређено време.
ДИРЕКТОР:
Др Јасмина Николић
РУКОВОДИЛАЦ ФИНАНСИЈСКО-РАЧУНОВОДСТВЕНИХ ПОСЛОВА:
Драгана Јовановић
ОДСЕК ЗАШТИТЕ АРХИВСКЕ ГРАЂЕ, РАД СА КОРИСНИЦИМА И ИСТРАЖИВАЧИМА И АРХИВСКА БИБЛИОТЕКА:
Јасмина Живковић, Mср
Слободанка Цветковић
Горан Митић
Весна Џанић
ОДСЕК ЗА СРЕЂИВАЊЕ И ОБРАДУ АРХИВСКЕ ГРАЂЕ, КУЛТУРНО-ПРОСВЕТНУ, ОБРАЗОВНУ, ИЗДАВАЧКУ, ИЗЛОЖБЕНУ И ИНФОРМАТИВНО-ПРОПАГАНДНУ ДЕЛАТНОСТ:
Др Драгана Милорадовић
Наташа Милошевић Дулић
Милан Станковић, Mср
Мирјана Степановић
Драгица Дељанин
|
ИЗРАДИО: Digital Archiving Solutions Srbija© 2011