Istorijski Arhiv Požarevac

Вести

ПРЕДСТАВЉЕН ДЕВЕТИ ЗБОРНИК ДОКУМЕНАТА „РАЗВОЈ САОБРАЋАЈНЕ СЛУЖБЕ ПОЖАРЕВАЧКЕ ЖЕЛЕЗНИЦЕ У ДУНАВСКОЈ БАНОВИНИ 1929-1941“ У ИЗДАЊУ ИСТОРИЈСКОГ АРХИВА ПОЖАРЕВАЦ
У свечаној сали Народне библиотеке „Илија М. Петровић“ у Пожаревцу, 7. априла 2023. представљен је зборник докумената „Развој саобраћајне службе Пожаревачке железнице у Дунавској бановини 1929-1941“, приређивача архивских посленика Мирјане Степановић, Милана Станковића, мср. и Драгане Јовановић, у издању Историјског архива Пожаревац.

Зборник приређене архивске грађе доноси 63 изворна документа из фондова Архива Југославије, Архива Војводине, Железничког музеја у саставу „Железнице Србије“ ад у Београду и Историјског архива Пожаревац. Документа приказују развој саобраћајне службе Пожаревачке железнице у периоду од 1929. до 1941. године. На промоцији овог издања говорили су др Јасмина Николић, директорка Историјског архива Пожаревац и приређивачи публикације Мирјана Степановић, помоћник директора за архивску област, Милан Станковић, мср. виши архивист и Драгана Јовановић, руководилац финансијских послова. Зборник докумената објављен је у едицији „Зборници докумената“, под покровитељством Града Пожаревца.
Погледајте неколико фотографија са промоције у Пожаревцу.
Погледајте постер промоције.
Погледајте тв-прилог САТ ТВ Пожаревац.

ДР ЈАСМИНА НИКОЛИЋ, ДИРЕКТОРКА ИСТОРИЈСКОГ АРХИВА ПОЖАРЕВАЦ У ЖИРИЈУ ПУБЛИКЕ 27. ГЛУМАЧКИХ СВЕЧАНОСТИ „МИЛИВОЈЕ ЖИВАНОВИЋ“
Прва недеља априла сваке године пожаревачкој публици пружа могућност да се сусретне са највишим глумачким дометима у најбољим представама годишње продукције наших престижних позоришта, кроз фестивал Глумачке свечаности „Миливоје Живановић“. У Центру за културу у Пожаревцу, у периоду од 2. до 7. априла 2023. одржане су 27. Глумачке свечаности, под покровитељством Града Пожаревца и Министарства културе Републике Србије. У жирију публике овогодишњег позоришног фестивала била је директорка Историјског архива Пожаревац др Јасмина Николић.

Представом Југословенског драмског позоришта „Чудо у Шаргану“, 2. априла 2023. почеле су Глумачке свечаности „Миливоје Живановић“. Током трајања позоришног фестивала пожаревачка публика имала је прилике да ужива у представама Атељеа 212 (Ролеркостер), Народног позоришта Београд (Године врана и Магбет), Народног позоришта Сомбор (Галеб) и додељује награде глумцима за најбоља глумачка остварења.

НАЈАВА ДОГАЂАЈА - ПРОМОЦИЈА ДЕВЕТОГ ЗБОРНИКА ДОКУМЕНАТА ИЗ ЕДИЦИЈЕ „ЗБОРНИЦИ ДОКУМЕНАТА“ ИСТОРИЈСКОГ АРХИВА ПОЖАРЕВАЦ – РАЗВОЈ САОБРАЋАЈНЕ СЛУЖБЕ ПОЖАРЕВАЧКЕ ЖЕЛЕЗНИЦЕ У ДУНАВСКОЈ БАНОВИНИ, 1929-1941 – ОДАБРАНА ДОКУМЕНТА“, ПРИРЕЂИВАЧА АРХИВИСКИХ ПОСЛЕНИКА МИРЈАНЕ СТЕПАНОВИЋ, МИЛАНА СТАНКОВИЋА, МСР. И ДРАГАНЕ ЈОВАНОВИЋ

СТАЛНУ ИЗЛОЖБЕНУ ПОСТАВКУ „ДВА ВЕКА ВОЈСКЕ У БРАНИЧЕВУ“ ИСТОРИЈСКОГ АРХИВА ПОЖАРЕВАЦ И ЦЕНТРА ЗА ОБУКУ КОПНЕНЕ ВОЈСКЕ ПОЖАРЕВАЦ, ОРГАНИЗОВАНО СУ ПОСЕТИЛИ ПРЕДСТАВНИЦИ ФОНДА „СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ“ ИЗ БЕОГРАДА
Представници Фонда „Светозар Марковић“ из Београда, посетили су 11. марта 2023. сталну изложбену поставку „Два века Војске у Браничеву“, Историјског архива Пожаревац и Гарнизона Пожаревац, која се налази у касарни „Генерал Павле Јуришић Штурм“ у Пожаревцу.

Директорка Историјског архива Пожаревац др Јасмина Николић, коауторка изложбе, водила је представнике Фонда „Светозар Марковић“ из Београда кроз изложбену поставку, која представља преглед војне историје, попис најзначајнијих догађаја из живота и рада војних јединица у Браничевском, Подунавском и Поморавсом округу током 19. и 20. века. Поздравне речи упутили су командант Гарнизона Пожаревац пуковник Душко Јовић и директор Историјског института САНУ Београд проф. др Александар Растовић.

ТУЖНО ПОДСЕЋАЊЕ НА ЗЛОЧИН У ЛОГОРУ БАЊИЦА ТОКОМ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА - ПОГЛЕДАЈТЕ КАТАЛОГ И ВИРТУЕЛНУ ИЗЛОЖБУ „ЛОГОР БАЊИЦА 1941-1944 – ЗАТОЧЕНИЦИ ИЗ ПОЖАРЕВЦА И БРАНИЧЕВСКОГ ОКРУГА“
Поводом обележавања 27. јануара - Међународног дана сећања на жртве Холокауста - омогућили смо поновно прегледање каталога и виртуелне изложбе „Логор Бањица 1941-1944 – заточеници из Пожаревца и Браничевског округа“. Настали у сарадњи Историјског архива Пожаревац и Историјског архива Београда 2017. године, публикације ауторки Исидоре Стојановић, др Јасмине Николић и Снежане Лазић, доносе кратак преглед историје формирања немачке окупационе управе, колаборационистичких власти и оснивања логора на Бањици, са посебним освртом на стање у окупираном Пожаревцу и Браничевском округу. Срж публикације је јединствени списак 1.683 заточеника логора Бањица из Пожаревца, Петровца на Млави, Великог Градишта, Голупца, Кучева, Малог Црнића, Жабара и Жагубице и 60 илустрација архивских фотографија и докумената. Публикације, које је подржао Град Пожаревац, можете погледати на линковима:

Каталогу Логор Бањица.

Виртуелна изложба Логор Бањица.

Архива вести

Погледајте архиву вести

Линкови

Добродошли

ДОБРОДОШЛИ У ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ПОЖАРЕВАЦ

Историјски архив Пожаревац, основан 1948. године, је установа културе која обавља делатност заштите архивске грађе као културне баштине од посебног друштвеног значаја на подручју Браничевског округа - град Пожаревац и општине Велико Градиште, Голубац, Мало Црниће, Жабари, Жагубица, Кучево и Петровац на Млави. У архивским депоима трајно се чува 645 архивских фондова и збирки, у количини од око 5.200 м/1 архивске грађе, из периода од 17. до 20. века. Већ седамдесет три године Архив сакупља ове неме а речите сведоке векова и чува у аманет оних који се још нису родили.

Погледајте брошуру „Упознајте Историјски архив Пожаревац“

Историјски архив Пожаревац је члан Међународног архивског савета (ICA) са седиштем у Паризу од 2010.		Историјски архив Пожаревац је члан Међународног центра за архивска истраживања са седиштем у Бечу од 2017.


архивских фондова и збирки	библиотечких јединица	издатих публикација

премијера изложби	организованих изложби	виртуелних изложби

—————————————————

ИЗЛОЖБА НА ОТВОРЕНОМ
– У ДВОРИШНОМ КОМПЛЕКСУ
ИСТОРИЈСКОГ АРХИВА ПОЖАРЕВАЦ

Изложба на отвореном „Мода у Пожаревцу 1880-1929 – сусрет Истока и Запада“, из визуре промена у костиму, презентује промене које су се дешавале у друштву у

времену најзначајнијих догађаја на прелазу 19. у 20. век. Фотографије деце, жена и мушкараца прате костим од народног, грађанског до модног костима у годинама после Великог рата. Изложба осликава историјске, политичке, економске и друштвене прилике, процесе модернизације и европеизације Србије. Костим репрезентује естетске вредности, али `тихо` говори и о социјалној, економској и културној позицији особе која га носи.

Ауторка изложбе и пратећег штампаног материјала је др Драгана Милорадовић, етнолог-антрополог и архивски саветник Историјског архива Пожаревац, која је презентованим архивским фотографијама проговорила о моди преко које видимо пут Србије од Истока ка Западу – стварање независне Кнежевине и Краљевине, чујемо `ехо` патријархалног друштва у узаврелим модернизацијским процесима.
Изабрали смо најлепше фотографије из 19 и 20. века из збирки Историјског архива Пожаревац.

izložba na otvorenom

Изложбу, штампани каталог, рекламно-пропагандни флајер изложбе, постер и лепезу, можете преузети на страницама Корисници/Пројекти Историјског архива Пожаревац, Корисници/Рекламно-пропагандни материјал Историјског архива Пожаревац, Корисници/Туристички флајери, Издавачка делатност и Изложбе.

—————————————————

————————————————

ДВАНАЕСТ ГОДИНА ПРЕД ВАМА

ЧАСОПИС „ЗАПИСИ - ГОДИШЊАК

ИСТОРИЈСКОГ АРХИВА ПОЖАРЕВАЦ“

Часопис „Записи – Годишњак Историјског архива Пожаревац“ излази редовно десет година, успешно промовишући архивистичку теорију и праксу, као и постулате друштвених и хуманистичких наука. Излажење нашег часописа видимо као део ширег процеса отварања домаће науке и успостављања квалитетније комуникације и размене вредности и резултата стручног и научног рада. Часопис је важан чинилац у овом времену, али и у времену које је пред нама. Он је, са једне стране, усмерен према прошлости, да би архивски документи били њен аутентични тумач и заштитиник, а са друге стране и према садашњости, где ће својим садржајима помоћи мењању односа према документу, у најширем смислу те речи. Часопис служи као дијалог са прошлошћу, али и са временом које долази. Окупљајући велики број сарадника током десет година – 178 из десет држава (Србије, Руске Федерације, Италије, Грчке, Бугарске, Словеније, Хрватске, Босне и Херцеговине / Републике Српске, Црне Горе, Северне Македоније) - до сада је широј стручној и научној, домаћој и иностраној јавности, представио тристапедесетједан (351) чланак из области архивистике, историографије, етнологије, антропологије, библиотекарства, културологије, информатике, методологије и др, доступних како у штампаном тако и у електронском облику

casopis zapisi

Током периода постојања и редовног излажења нашег часописа, подигнута је свест средине о значају и улози архива као институција и архивске грађе као културног добра, дат је допринос неговању националне, регионалне и градске културне традиције, као и допринос већој препознатљивости идентитета града, државе и региона. Тако је часопис, својом солидном репутацијом у јавности, постао бренд нашег Архива, града, државе и региона. Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије је у 2021. години, часопису „Записи – Годишњак Историјског архива Пожаревац“, доделило категорију М 51 – врхунски часопис националног значаја.

Идејни творац, покретач, оснивач и први главни и одговорни уредник овог часописа је др Јасмина Николић.

Редакција: др Јасмина Николић (Историјски архив Пожаревац), проф.др Радован Радовановић (Криминалистичко-полицијски универзитет Београд), проф. др Ивана Крстић Мистриџеловић (Криминалистичко-полицијски универзитет Београд), проф.др Александар Растовић (Историјски институт Београд, )др Драгана Милорадовић (Историјски архив Пожаревац), др Маријана Мраовић (Војни архив Министарства одбране Републике Србије), др Момчило Исић (Институт за новију историју Србије у Београду), Наташа Милошевић Дулић, секретар редакције и технички уредник (Историјски архив Пожаревац), др Јасмина Живковић (Историјски архив Пожаревац) и Слободанка Цветковић (Историјски архив Пожаревац).

Инострани чланови Редакције: проф. др Петер Павел Класинц (Словенија), др Грасиа Тато (Италија), др Димитар Атанасов (Бугарска), др Живана Хеђбели (Хрватска), др Јасна Пожган (Хрватска), др Бојан Цвелфар (Словенија), др Бојан Стојнић (Република Српска/БиХ), Дмитар Богески (Северна Македонија) и Светлана Успрцова (Северна Македонија).

Рецензенти: проф. др Ивана Крстић Мистриџеловић, проф. др Александар Растовић, проф. др Радован Радовановић, проф. др Златко Матић, проф. др Бранко Ћупурдија, проф. др Петер Павел Класинц, др Маријана Мраовић, др Александар Стојановић, др Миле Бакић, др Влатка Лемић.

Упутство сарадницима можете преузети овде.
Часопис у ПДФ-у можете преузети на страници издавачка делатност.

У припреми је дванаести број часописа „Записи – Годишњак Историјског архива Пожаревац“.

—————————————————

ДВАНАЕСТ ГОДИНА ПРЕД ВАМА

ОБАВЕЗНО ПОСЕТИТЕ

СТАЛНУ СПОМЕН-ИЗЛОЖБУ
„ДВА ВЕКА ВОЈСКЕ У БРАНИЧЕВУ“

погледајте туристички флајер

Стална спомен-изложба „Два века војске у Браничеву“ представља преглед војне историје, попис најзначајнијих догађаја из живота и рада војних јединица у овом делу Србије током два века. Ток историје илустрован је факсимилима докумената, фотографијама, мапама, цртежима, списковима изгинулих ратника и жртава ратова, као и заставама, оружјем, униформама, мањим бројем оригиналних музејских експоната попут ордења, медаља и др.предмета. Изложбом су обухваћени најважнији датуми, личности, друштвене и политичке околности од 1804. године до данашњих дана. Читав 19. век и већи део 20. века Срби су потрошили у ратовима широм Балкана, које је на својим плећима носила храбра српска војска.

Погледајте видео прилог са свечаног отварања

Погледајте презентацију Спомен собе

Погледајте видео прилог са свечаног представљања монографије
"Два века војске у Браничеву"

Кроз изложбене паное путујемо кроз време у коме се одвија читав процес смене различито униформисаних и наоружаних војника. Пратимо развој модерне српске војске који је текао од Марићевића јаруге и устаничке заклетве, Милошевих солдата, школовања официрског кадра у земљи и стварања официрског кора, стицања независности и јачања модерне књажевске и краљевске војске и касније њено утапање у краљевску југословенску војску, као и стварање Југословенске Народне Армије, до данашње Војске Србије.

Аутори сталне спомен-изложбе су пуковник др Миливоје Пајовић и др Јасмина Николић, директорка Историјског архива Пожаревац.
Спомен-поставка „Два века Војске у Браничеву“ налази се у туристичкој понуди Града Пожаревца и бележи више од 25.000 посетилаца из земље и иностранства. Добродошли!

Информација за посетиоце