ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ПОЖАРЕВАЦ..... |
У оквиру брошуре, а у циљу континуираног промовисања архивске грађе као културне баштине и Архива као институције, представљене су архивалије из фундуса Историјског архива Пожаревац које су визуелно или садржајно посебно занимљиве а односе се на породицу Игњата Бајлонија у Србији, 1861-1943. године. Репродукције докумената прати текст аутора. Брошура је доступна у електронском облику на страни Издавачка делатност/Културна баштина.
Документа сведоче о погинулим, несталим, рањеним и заробљеним грађанима и припадницима јединица Војске Краљевине Србије са територије Пожаревачког (Браничевског) округа у балканским ратовима и у Првом светском рату, што је од великог значаја имајући у виду чињеницу да је Пожаревачки (Браничевски) округ током овог ратног периода био једно од највећих страдалачких подручја које је поднело велики број жртава за ослобођење и очување српског идентитета.
О значају васпитно-образовне активности говориле су др Драгана Милорадовић, архивски саветник и Наташа Николић Гајић, помоћник директора школе.
Погледајте ТВ прилог САТ ТВ о „Авантури у Архиву5“. Погледајте постер „Авантура у Архиву 5“
Уз разгледање сталних изложби „Кроз одабрану архивску грађу 1880-1980 “ и „Пожаревац на старим фотографијама“, деца су постављала бројна питања о животу у старом Пожаревцу, на које су им одговарале архивски саветник др Драгана Милорадовић и Наташа Милошевић Дулић.
Реализатори округлог стола из Србије биле су др Јасмина Живковић изИсторијског архива Пожаревац на тему „Од папира до е-архивске грађе: стручна архивистичка промишљања и дилеме“ и Весна Милановић из Општинске управе Велико Градиште на тему „Електронска државна писарница – практична примена у органима управе на примеру општине Велико Градиште“.Реализатори из Словеније били су dr Miroslav Novak и Gordana Šövegeš Lipovšek из Покрајинског архива Марибор на теме„Upravljanje z e-dokumentacijo v sistemuKrpan“ и „Predstavitev zajemanja in obravnavanja elektronskega dokumenta v dokumentnem sistemu Krpan“.
Вишегодишње непрекидно излажење часописа је леп континуитет и чињеница која потврђује наш изузетан допринос очувању националног културног наслеђа и идентитета, као и истинског очувања и промовисања европских културних и духовних вредности, идеја и тековина. Подсећамо да су сви досадашњи бројеви овог часописа доступни и у електронском облику, на нашој страни Издавачка делатност и Дигитализована издања Историјског архива Пожаревац.
На пројекцији филма, гледаоцима се обратила др Јасмина Николић, директорка Историјског архива Пожаревац, продуцент и косценариста филма, која је, између осталог, истакла да је на Међународном фестивалу војно-патриотског филма у Руској Федерацијифилм добио награду за режију, на Међународном фестивалу документарног филма и ТВ програма у Севастопољуфилм је добио специјалну диплому, а приказан је и у Културном центру Србије у Паризу поводом стогодишњице од Версајске мировне конференције и на међународним научним конференцијама у Словенији,Руској Федерацији и Републици Српској.
Овом културном догађају присуствовали су представници Министарства одбране и Војске Србије, Министарства унутрашњих послова и правде, представници Града Пожаревца, директори јавних предузећа и установа, професори историје и ученици основних и средњих школа са територије Града Пожаревца, представници Удружења ратних ветерана, војних пензионера, СУБНОР-а, Кола српских сестара, медији и бројни грађани.
Погледајте неколико фотографија са пројекције филма.
Погледајте постер за промоцију филма у Пожаревцу.
Погледајте тв-прилог САТ ТВ Пожаревац.
ДОБРОДОШЛИ У ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ПОЖАРЕВАЦ
Историјски архив Пожаревац, основан 1948. године, је установа културе која обавља делатност заштите архивске грађе као културне баштине од посебног друштвеног значаја на подручју Браничевског округа - град Пожаревац и општине Велико Градиште, Голубац, Мало Црниће, Жабари, Жагубица, Кучево и Петровац на Млави. У архивским депоима трајно се чува 645 архивских фондова и збирки, у количини од око 5.200 м/1 архивске грађе, из периода од 17. до 20. века. Већ седамдесет три године Архив сакупља ове неме а речите сведоке векова и чува у аманет оних који се још нису родили.
Погледајте брошуру „Упознајте Историјски архив Пожаревац“
Историјски архив Пожаревац је члан
Међународног архивског савета (ICA) са седиштем у Паризу од 2010. |
Историјски архив Пожаревац је члан Међународног центра за архивска истраживања са седиштем у Бечу од 2017. |
|
архивских фондова и збирки |
библиотечких јединица |
издатих публикација |
премијера изложби |
организованих изложби |
виртуелних изложби |
ИЗЛОЖБА НА ОТВОРЕНОМ
– У ДВОРИШНОМ КОМПЛЕКСУ
ИСТОРИЈСКОГ АРХИВА ПОЖАРЕВАЦ
Током настајања избора за изложбу на отвореном „Кроз одабрану архивску грађу“, посвећену јубилеју 75 година од оснивања и рада Историјског архива Пожаревац, отворили смо бројне архивске фондове и збирке и изабрали фотографије које „говоре више од 1000 речи“. Пружајући вам увид у делић богатства сачуваних фотографија у фундусу Историјског архива Пожаревац сачинили смо поглед кроз својеврсни калеидоскоп - времеплов кроз догађања у вароши - граду Пожаревцу у периоду од 1880. до 1980. године - ту су фотографије Тита у Пожаревцу и Костолцу, омладинских радних акција, Грка у Пожаревцу, глумачког барда Миливоја Живановића у Пожаревцу, Пожаревачких улица и старих кафана, саобраћаја, спорта и музике, Пожаревачких пијаца и вашара, празника, излета и слава....
Аутори изложбе и пратећег штампаног каталога су др Драгана Милорадовић, Мирјана Степановић, Наташа Милошевић Дулић, Милан Станковић, др Јасмина Николић и Драгана Јовановић. Изложба и пратећи штампани материјал реализован је под покровитељством Града Пожаревца и налази се на туристичкој мапи Града. Изложбу можете посетити сваког радног дана од 8.00 до 15.30 часова.
————————————————
ТРИНАЕСТ ГОДИНА ПРЕД ВАМА
ЧАСОПИС „ЗАПИСИ - ГОДИШЊАК
ИСТОРИЈСКОГ АРХИВА ПОЖАРЕВАЦ“
Погледајте Листу аутора часописа
Погледајте Листу рецензената часописа
Часопис „Записи – Годишњак Историјског архива Пожаревац“ излази редовно тринаест година, успешно промовишући архивистичку теорију и праксу, као и постулате друштвених и хуманистичких наука. Излажење нашег часописа видимо као део ширег процеса отварања домаће науке и успостављања квалитетније комуникације и размене вредности и резултата стручног и научног рада. Часопис је важан чинилац у овом времену, али и у времену које је пред нама. Он је, са једне стране, усмерен према прошлости, да би архивски документи били њен аутентични тумач и заштитиник, а са друге стране и према садашњости, где ће својим садржајима помоћи мењању односа према документу, у најширем смислу те речи. Часопис служи као дијалог са прошлошћу, али и са временом које долази. Подсећамо да смо током претходних тринаест година, око нашег часописа окупили 180 аутора из 82 институције из 10 европских држава, и широј домаћој и међународној јавности представили 423 чланака из различитих научних области у 13 бројева, доступних како у штампаном тако и у електронском облику. Преовладавали су радови из области историографије и архивистике - тако је у целини Историографија укупно објављено 141, а у целини Архивистика 100 прилога. У тематској целини Из рада архива укупно је објављено 56 прилогa, у Међународна архивска и културна сарадња 37, док је у целини Прикази и расправе публиковано укупно 63 прилога.
Током периода постојања и редовног излажења нашег часописа, подигнута је свест средине о значају и улози архива као институција и архивске грађе као културног добра, дат је допринос неговању националне, регионалне и градске културне традиције, као и допринос већој препознатљивости идентитета града, државе и региона. Тако је часопис, својом солидном репутацијом у јавности, постао бренд нашег Архива, града, државе и региона. Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије је у 2021. години, часопису „Записи – Годишњак Историјског архива Пожаревац“, доделило категорију М 51 – врхунски часопис националног значаја.
Идејни творац, покретач, оснивач и први главни и одговорни уредник овог часописа је др Јасмина Николић.
РЕДАКЦИЈА: др Јасмина Николић (Историјски архив Пожаревац), проф. др Ивана Крстић Мистриџеловић (Криминалистичко-полицијски универзитет Београд), проф. др Александар Растовић (Историјски институт САНУ Београд), проф. др Радован Радовановић (Криминалистичко-полицијски универзитет Београд), проф. др Златко Матић (Православни богословски факултет у Београду), др Мирослав Перишић (Државни архив Србије у Београду), др Момчило Исић (Институт за новију историју Србије у Београду), др Маријана Мраовић (Војни архив Министарства одбране Републике Србије) и др Драгана Милорадовић, др Јасмина Живковић, Наташа Милошевић Дулић (секретар редакције), Слободанка Цветковић из Историјског архива Пожаревац.
ИНОСТРАНИ ЧЛАНОВИ РЕДАКЦИЈЕ: проф. др Петер Павел Класинц (Словенија), доц. др Влатка Лемић (Хрватска), др Грасиа Тато (Италија), др Димитар Атанасов (Бугарска), др Живана Хеђбели (Хрватска), др Јасна Пожган (Хрватска), др Бојан Стојнић (Република Српска/Босна и Херцеговина), мр Данијела Мрда (Босна и Херцеговина), мр Дмитар Богески (Северна Македонија) и Светлана Успрцова (Северна Македонија).
РЕЦЕНЗЕНТИ: проф. др Ивана Крстић Мистриџеловић, проф. др Александар Растовић, проф. др Радован Радовановић, проф. др Златко Матић, проф. др Петер Павел Класинц, др Маријана Мраовић, др Александар Стојановић, др Влатка Лемић, др Миле Бакић.
УПУТСТВО АУТОРИМА И ПРАВИЛА ЗА НАВОЂЕЊЕ МОЖЕТЕ ПРЕУЗЕТИ ОВДЕ: ЋИРИЛИЦА, ЛАТИНИЦА, ЕНГЛЕСКИ.
Часопис у ПДФ-у можете преузети на страници издавачка делатност.
У припреми је четрнаести број часописа „Записи – Годишњак Историјског архива Пожаревац“.
—————————————————
ТРИНАЕСТ ГОДИНА ПРЕД ВАМА
ОБАВЕЗНО ПОСЕТИТЕ
СТАЛНУ СПОМЕН-ИЗЛОЖБУ
„ДВА ВЕКА ВОЈСКЕ У БРАНИЧЕВУ“
Стална спомен-изложба „Два века војске у Браничеву“ представља преглед војне историје, попис најзначајнијих догађаја из живота и рада војних јединица у овом делу Србије током два века. Ток историје илустрован је факсимилима докумената, фотографијама, мапама, цртежима, списковима изгинулих ратника и жртава ратова, као и заставама, оружјем, униформама, мањим бројем оригиналних музејских експоната попут ордења, медаља и др.предмета. Изложбом су обухваћени најважнији датуми, личности, друштвене и политичке околности од 1804. године до данашњих дана. Читав 19. век и већи део 20. века Срби су потрошили у ратовима широм Балкана, које је на својим плећима носила храбра српска војска.
Погледајте видео прилог са свечаног отварања
Погледајте презентацију Спомен собе
Погледајте видео прилог са свечаног представљања монографије
"Два века војске у Браничеву"
Кроз изложбене паное путујемо кроз време у коме се одвија читав процес смене различито униформисаних и наоружаних војника. Пратимо развој модерне српске војске који је текао од Марићевића јаруге и устаничке заклетве, Милошевих солдата, школовања официрског кадра у земљи и стварања официрског кора, стицања независности и јачања модерне књажевске и краљевске војске и касније њено утапање у краљевску југословенску војску, као и стварање Југословенске Народне Армије, до данашње Војске Србије.
Аутори сталне спомен-изложбе су пуковник др Миливоје Пајовић и др Јасмина Николић, директорка Историјског архива Пожаревац.
Спомен-поставка „Два века Војске у Браничеву“ налази се у туристичкој понуди Града Пожаревца и бележи више од 25.000 посетилаца из земље и иностранства. Добродошли!
Информација за посетиоце