Вести

ПРОМОЦИЈА МОНОГРАФИЈЕ ИСТОРИЈСКОГ АРХИВА ПОЖАРЕВАЦ И КРИМИНАЛИСТИЧКО-ПОЛИЦИЈСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА У ЦЕНТРУ ЗА КУЛТУРУ У ПОЖАРЕВЦУ
У Центру за културу у Пожаревцу, 9. јуна 2022. одржана је промоција монографије „Казнено-поправни заводи у Србији – пример Kазнено-поправног завода Пожаревац, Забела 1918-1945 - књига друга”. Монографија је плод вишегодишње успешне сарадње Историјског архива Пожаревац и Криминалистичко-полицијског универзитета, уз подршку Града Пожаревца који је омогућио реализацију пројекта и публиковање монографије. Издање представља наставак сарадње Историјског архива Пожаревац и Криминалистичко-полицијског универзитета започете у оквиру пројекта који је покренут 2015. године ради обележавања стопедесет година трајања, рада и деловања Казнено-поправног завода у Пожаревцу.

Аутори монографије су: проф. др Ивана Крстић Мистриџеловић, проф. др Радован Радовановић, др Мартин Матијашевић, др Невенка Кнежевић Лукић, др Драгана Милорадовић, др Јасмина Живковић, мр Небојша Ђокић и Слободанка Цветковић. Друга књига је драгоцено сведочанство о функционисању Казненог завода Забела у периоду од 1918. до 1945. године. Аутори су се потрудили да расветле значајне теме из историје кривичног права, организације казнених завода у Краљевини СХС / Југославији, настојали су да прикажу опште и специфичне услове за издржавање казни лишења слободе, да опишу живот и рад осуђених лица и документују случајеве политичких и војних осуђеника, малолетних лица и осуђеница.

Научну монографију националног значаја рецензирали су угледни професори и истакнути научници из области наше националне историје: проф. др Александар Растовић, директор Историјског института САНУ у Београду, проф. др Саша Недељковић, редовни професор Филозофског факултета Универзитета у Београду и др Ивана Добривојевић Томић, виши научни сарадник Института за савремену историју у Београду.
Монографију су представили проф. др Александар Растовић, директор Историјског института САНУ у Београду, у име рецензената и проф. др Ивана Крстић Мистриџеловић у име аутора. Присутне су поздравили др Јасмина Николић, уредник монографије и директорка Историјског архива Пожаревац и проф. др Александар Бошковић, проректор Криминалистичко-полицијског универзитета.

Промоцији су присуствовали угледни гости и представници Министарства унутрашњих послова, Министарства правде, Министарства одбране и Војске Србије, Института за новију историју Србије у Београду, Института за судску медицину Медицинског факултета Универзитета у Београду, Криминалистичко-полицијског универзитета, Музеја науке и технике у Београду, градских установа културе и медији.

Након одржане промоције монографије, званице и гости присуствовали су отварању изложбе „Форензика више од века“, коју су приредили Музеј науке и технике и Криминалистичко-полицијски универзитет.

Погледајте неколико фотографија.
Погледајте ТВ прилог САТ ТВ Пожаревац.

ДИРЕКТОРКА ИСТОРИЈСКОГ АРХИВА ПОЖАРЕВАЦ ДР ЈАСМИНА НИКОЛИЋ И АРХИВСКИ САВЕТНИК ДР ДРАГАНА МИЛОРАДОВИЋ ГОШЋЕ У ЕМИСИЈИ „НЕДРЕМАЊЕ“ ХИТ-РАДИЈА ПОЖАРЕВАЦ
У емисији уживо „Недремање“ Хит-радија Пожаревац, 9. јуна 2022. године, гошће су биле директорка Историјског архива Пожаревац др Јасмина Николић и архивски саветник др Драгана Милорадовић, а поводом обележавања Међународног дана архива, као и представљања јавности монографије „Казнено-поправни заводи у Србији – пример Казнено-поправног завода Пожаревац Забела, 1918-1945 – књига друга“.

Емисију „Недремање“ Хит-радија Пожаревац можете погледати овде.

ПРОМОЦИЈА МОНОГРАФИЈЕ „КАЗНЕНО-ПОПРАВНИ ЗАВОДИ У СРБИЈИ – ПРИМЕР КАЗНЕНО-ПОПРАВНОГ ЗАВОДА ПОЖАРЕВАЦ, ЗАБЕЛА 1918-1945 – КЊИГА ДРУГА“
У Центру за културу у Пожаревцу, 9. јуна 2022.године у 18 часова, биће представљена научна монографија „Казнено-поправни заводи у Србији – пример Казнено-поправног завода Пожаревац, Забела 1918-1945 – књига друга“, која је резултат заједничког вишегодишњег истраживачког подухвата Историјског
архива Пожаревац и Криминалистичко-полицијског универзитета у Београду.

О овој монографији групе аутора из Историјског архива Пожаревац и Криминалистичко-полицијског универзитета, говориће др Јасмина Николић, директорка Историјског архива Пожаревац, идејни аутор пројекта и уредник издања, проф. др Александар Бошковић, проректор Криминалистичко-полицијског универзитета у Београду, проф. др Александар Растовић, директор Историјског института САНУ Београд и рецензент монографије и проф. др Ивана Крстић Мистриџеловић испред групе аутора. Добродошли!

ИСТРАЖИВАЊЕ ПОЖАРЕВАЧКИХ АРХИВИСТА У АРХИВУ ЈУГОСЛАВИЈЕ У БЕОГРАДУ
Архивисти Историјског архива Пожаревац Мирјана Степановић, Милан Станковић и Драгана Јовановић, боравили су током маја 2022. године у Архиву Југославије у Београду, где су истраживали архивску грађу фондова „Министарство саобраћаја Краљевине Југославије“ и „Генерална дирекција државних железница Краљевине Југославије“, ради издвајања докумената о Пожаревачкој железници у периоду
од 1929. до 1941.

Овогодишње истраживање и одабирање архивске грађе о Пожаревачкој железници, у циљу публиковања зборника архивских докумената, реализује се у оквиру вишегодишњег пројекта публиковања архивске грађе о Пожаревцу и Браничевском региону, која се налази у другим архивским и музејским институцијама у земљи.

 

ПРИКУПЉАЊЕ АРХИВАЛИЈА У ПРИВАТНОМ ВЛАСНИШТВУ - СВЕДОЧАНСТВА СА ПУТОВАЊА, ОДМОРА И РЕКРЕАЦИЈЕ – ЈАВНИ ПОЗИВ ГРАЂАНИМА - „ОЖИВИМО СЕЋАЊА“
Реализација изложбе на тему туризма у Пожаревцу и Браничевском крају у периоду између два светска рата, као и у периоду од 1946. до 1980. године је у току, те архивисти пожаревачког Архива и аутори изложбе Мирјана Степановић и Милан Станковић, желе да своју изложбену поставку употпуне архивалијама из приватних колекција грађана.

Стога, Историјски архив Пожаревац позива грађане да, уколико поседују фотографије, разгледнице, документа, брошуре, карте, туристичке флајере, и друге архивалије као сведочанства са путовања, одмора и рекреације, донесу материјал у Историјски архив Пожаревац, а аутори ће се потрудити да поједине архивалије угледају светлост дана на овој изложбеној поставци.

 

ИСТРАЖИВАЊЕ ПОЖАРЕВАЧКИХ АРХИВИСТА У ЖЕЛЕЗНИЧКОМ МУЗЕЈУ СРБИЈЕ У БЕОГРАДУ
Архивисти Историјског архива Пожаревац Мирјана Степановић, Милан Станковић и Драгана Јовановић, боравили су 12. маја 2022. у Железничком музеју Србије у Београду, где су обавили истраживање архивске грађе у оквиру историјске збирке музеја, ради издвајања докумената који ће бити публиковани у зборнику приређене архивске грађе о Пожаревачкој железници у периоду од 1929. до 1941.

Након завршеног истраживања и одабира архивских докумената, пожаревачки архивисти су посетили сталну изложбену поставку Железничког музеја Србије у Београду.

Архива вести

Погледајте архиву вести

 

Линкови

Добродошли

ДОБРОДОШЛИ У ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ПОЖАРЕВАЦ

Историјски архив Пожаревац, основан 1948. године, је установа културе која обавља делатност заштите архивске грађе као културне баштине од посебног друштвеног значаја на подручју Браничевског округа - град Пожаревац и општине Велико Градиште, Голубац, Мало Црниће, Жабари, Жагубица, Кучево и Петровац на Млави. У архивским депоима трајно се чува 645 архивских фондова и збирки, у количини од око 5.200 м/1 архивске грађе, из периода од 17. до 20. века. Већ седамдесет три године Архив сакупља ове неме а речите сведоке векова и чува у аманет оних који се још нису родили.

Погледајте брошуру „Упознајте Историјски архив Пожаревац“

                    

Историјски архив Пожаревац је члан Међународног архивског савета (ICA)		Историјски архив Пожаревац је члан Међународног института за архивска истраживања

 

архивских фондова и збирки	библиотечких јединица	издатих публикација
премијера изложби	организованих изложби	виртуелних изложби

ИЗЛОЖБА НА ОТВОРЕНОМ 
– У ДВОРИШНОМ КОМПЛЕКСУ 
ИСТОРИЈСКОГ АРХИВА ПОЖАРЕВАЦ

ЈЕДАНАЕСТ ГОДИНА ПРЕД ВАМА

ОБАВЕЗНО ПОСЕТИТЕ

СТАЛНУ СПОМЕН-ИЗЛОЖБУ
„ДВА ВЕКА ВОЈСКЕ У БРАНИЧЕВУ“

погледајте туристички флајер

Стална спомен-изложба „Два века војске у Браничеву“ представља преглед војне историје, попис најзначајнијих догађаја из живота и рада војних јединица у овом делу Србије током два века. Ток историје илустрован је факсимилима докумената, фотографијама, мапама, цртежима, списковима изгинулих ратника и жртава ратова, као и заставама, оружјем, униформама, мањим бројем оригиналних музејских експоната попут ордења, медаља и др.предмета. Изложбом су обухваћени најважнији датуми, личности, друштвене и политичке околности од 1804. године до данашњих дана. Читав 19. век и већи део 20. века Срби су потрошили у ратовима широм Балкана, које је на својим плећима носила храбра српска војска. 

Погледајте видео прилог са свечаног отварања

Погледајте презентацију Спомен собе

Погледајте видео прилог са свечаног представљања монографије
"Два века војске у Браничеву"

Кроз изложбене паное путујемо кроз време у коме се одвија читав процес смене различито униформисаних и наоружаних војника. Пратимо развој модерне српске војске који је текао од Марићевића јаруге и устаничке заклетве, Милошевих солдата, школовања официрског кадра у земљи и стварања официрског кора, стицања независности и јачања модерне књажевске и краљевске војске и касније њено утапање у краљевску југословенску војску, као и стварање Југословенске Народне Армије, до данашње Војске Србије.

Аутори сталне спомен-изложбе су пуковник др Миливоје Пајовић и др Јасмина Николић, директорка Историјског архива Пожаревац.
Спомен-поставка „Два века Војске у Браничеву“ налази се у туристичкој понуди Града Пожаревца и бележи више од 20.000 посетилаца из земље и иностранства. Добродошли!

Информација за посетиоце

 —————————————————

 

ДЕСЕТ ГОДИНА ПРЕД ВАМА

ЧАСОПИС „ЗАПИСИ - ГОДИШЊАК

ИСТОРИЈСКОГ АРХИВА ПОЖАРЕВАЦ“

Часопис „Записи – Годишњак Историјског архива Пожаревац“ излази редовно десет година, успешно промовишући архивистичку теорију и праксу, као и постулате друштвених и хуманистичких наука. Излажење нашег часописа видимо као део ширег процеса отварања домаће науке и успостављања квалитетније комуникације и размене вредности и резултата стручног и научног рада. Часопис је важан чинилац у овом времену, али и у времену које је пред нама. Он је, са једне стране, усмерен према прошлости, да би архивски документи били њен аутентични тумач и заштитиник, а са друге стране и према садашњости, где ће својим садржајима помоћи мењању односа према документу, у најширем смислу те речи. Часопис служи као дијалог са прошлошћу, али и са временом које долази. Окупљајући велики број сарадника током десет година – 150 из десет држава (Србије, Руске Федерације, Италије, Грчке, Бугарске, Словеније, Хрватске, Босне и Херцеговине / Републике Српске, Црне Горе, Северне Македоније) - до сада је широј стручној и научној, домаћој и иностраној јавности, представио тристадвадесетседам (327) чланака из области архивистике, историографије, етнологије, антропологије, библиотекарства, културологије, информатике, методологије и др, доступних како у штампаном тако и у електронском облику

 

Током периода постојања и редовног излажења нашег часописа, подигнута је свест средине о значају и улози архива као институција и архивске грађе као културног добра, дат је допринос неговању националне, регионалне и градске културне традиције, као и допринос већој препознатљивости идентитета града, државе и региона. Тако је часопис, својом солидном репутацијом у јавности, постао бренд нашег Архива, града, државе и региона. Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије је у 2021. години, часопису „Записи – Годишњак Историјског архива Пожаревац“, доделило категорију М 51 – врхунски часопис националног значаја.

Идејни творац, покретач, оснивач и први главни и одговорни уредник овог часописа је др Јасмина Николић.

Редакција: др Јасмина Николић (Историјски архив Пожаревац), проф.др Радован Радовановић (Криминалистичко-полицијски универзитет Београд), проф. др Ивана Крстић Мистриџеловић (Криминалистичко-полицијски универзитет Београд), проф.др Александар Растовић (Историјски институт Београд, )др Драгана Милорадовић (Историјски архив Пожаревац), др Маријана Мраовић (Војни архив Министарства одбране Републике Србије), др Момчило Исић (Институт за новију историју Србије у Београду), др Драгомир Бонџић (Институт за савремену историју у Београду), Наташа Милошевић Дулић, секретар редакције и технички уредник (Историјски архив Пожаревац), др Јасмина Живковић (Историјски архив Пожаревац) и Слободанка Цветковић (Историјски архив Пожаревац).

Инострани чланови Редакције: проф. др Петер Павел Класинц (Словенија), др Грасиа Тато (Италија), др Димитар Атанасов (Бугарска), др Живана Хеђбели (Хрватска), др Јасна Пожган (Хрватска), др Бојан Цвелфар (Словенија), мр Бојан Стојнић (Република Српска/БиХ), Дмитар Богески (Северна Македонија) и Светлана Успрцова (Северна Македонија).

Рецензенти: проф. др Ивана Крстић Мистриџеловић, проф. др Александар Растовић, проф. др Радован Радовановић, проф. др Златко Матић, проф. др Бранко Ћупурдија, проф. др Петер Павел Класинц, др Маријана Мраовић, др Александар Стојановић, др Миле Бакић, др Влатка Лемић.

Упутство сарадницима можете преузети овде.
Часопис у ПДФ-у можете преузети на страници издавачка делатност.

 

У припреми је једанаести број часописа „Записи – Годишњак Историјског архива Пожаревац“.

 —————————————————

АРХИВАЛИЈА МЕСЕЦА – АРХИВА

 

     

АРХИВАЛИЈА МЕСЕЦА – ЈУН 2022.