Istorijski Arhiv Požarevac

Вести

ПРЕДСТАВЉЕНA НОВА КЊИГА У ИЗДАЊУ ИСТОРИЈСКОГ АРХИВА ПОЖАРЕВАЦ
У галерији Народног музеја у Пожаревцу, 27. септембра 2023. представљено је посебно издање „Водич кроз личне фондове и збирке и збирке Историјског архива Пожаревац“, аутора Наташе Милошевић Дулић, др Драгане Милорадовић, Слободанке Цветковић, Горана Митића, Весне Џанић и Драгане Јовановић, у издању Историјског архива Пожаревац. Књига је објављена у едицији „Посебна издања“, под покровитељством Града Пожаревца.

Разоткривање богатог и разноврсног садржаја личних фондова и збирки јесте прилика за упознавање изузетне вредности њихових стваралаца, али и могућност за будућа истраживања и стварање научних и културних дела. На промоцији овог издања говорили су др Јасмина Николић, директорка Историјског архива Пожаревац, Славица Соломун, архивски саветник Државног архива Србије, Наташа Милошевић Дулић и др Драгана Милорадовић, у име групе аутора.

Након представљања књиге, виши кустос Народног музеја Пожаревац Марина Радосављевић говорила је о збирци уметничких дела и предмета Миодрага Марковића, намесника културе и доброчинства.
Погледајте неколико фотографија са промоције књиге у Пожаревцу.
Погледајте постер за промоцију књиге.
Погледајте ТВ-прилог САТ ТВ Пожаревац.

НАЈАВА ДОГАЂАЈА – ПРОМОЦИЈА СЕДАМНАЕСТОГ ИЗДАЊА ИЗ ЕДИЦИЈЕ „ПОСЕБНА ИЗДАЊА“ ИСТОРИЈСКОГ АРХИВА ПОЖАРЕВАЦ „ВОДИЧ КРОЗ ЛИЧНЕ ФОНДОВЕ И ЗБИРКЕ И ЗБИРКЕ ИСТОРИЈСКОГ АРХИВА ПОЖАРЕВАЦ“

ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА ИСТОРИЈСКОГ АРХИВА ПОЖАРЕВАЦ У КУЛТУРНОМ ЦЕНТРУ СРБИЈЕ „ИВО АНДРИЋ“ У ПЕКИНГУ
У Културном центру Србије „Иво Андрић“ у Пекингу, 2. септембра 2023. године, отворена је изложба Историјског архива Пожаревац „Филмови које смо волели, 1947-1980“, под покровитељством Министарства културе Републике Србије. Повод за изложбу је 110 година српског филма, 100 година југословенске кинематографије и 90 година од рођења Велимира Бате Живојиновића. Ово је први пут да Културни центар Србије у Пекингу организује једну изложбу.

Изложбу у Културном центру Србије у Пекингу свечано је отворила амбасадорка Републике Србије у Народној Републици Кини Њ.Е. Маја Стефановић, а званицама су се обратиле директорка Културног центра Србије „Иво Андрић“ у Пекингу Татјана Солдат и директорка Историјског архива Пожаревац др Јасмина Николић.

Ауторке изложбе и каталога др Јасмина Николић и др Драгана Милорадовић настојале су да, осим кинеској публици најпознатијих филмова „Валтер брани Сарајево“ и „Мост“, посетиоцима прикажу и постер првог Батиног филма „Песма са Кумбаре“ и постере бројних других остварења у којима је играо „Три“, „Влак без возног реда“, „Козара“, „Диверзанти“, „Бреза“..., затим, постере југословенског кандидата за Оскара и добитника Гран-при у Кану 1967. године филма „Скупљачи перја“, чувеног представника црног таласа „Кад будем мртав и бео“ и постере партизанских филмова „Битка на Неретви“, „Девојачки мост“, „Бомбаши“ и др.

Свечаном отварању изложбе присуствовали су амбасадорка Републике Србије у НР Кини Њ.Е. Маја Стефановић, амбасадор Босне и Херцеговине у НР Кини Њ.Е. Синиша Берјан, изасланик одбране МО РС у НР Кини кбб Слободан Новаковић, представници дипломатског кора, представници Културних центара Јапана и Румуније, некадашњи амбасадор НР Кине у Републици Србији Li Man Čang, професорка на Универзитету за филм у Пекингу Sun Hongyun, представници Кинеске Кинотеке, представници кинеских државних компанија „China construction“, „CRBC“, „Yihai“, представници кинеских медијских кућа CCTV, CGNT, CICN, Guangming ribao, дипломатског магазина Lokwee и други угледни гости. Изложба у Културном центру Србије „Иво Андрић“ у Пекингу биће отворена за посетиоце до 30. септембра 2023. године.

Погледајте видео-прилог са отварања изложбе у Пекингу.
Погледајте постер изложбе Пекинг.
Погледајте фотографије са отварања изложбе у Пекингу.
Више о отварању изложбе у Пекингу погледајте овде.

НАЈАВА ДОГАЂАЈА – ИЗЛОЖБА ИСТОРИЈСКОГ АРХИВА ПОЖАРЕВАЦ У КУЛТУРНОМ ЦЕНТРУ СРБИЈЕ "ИВО АНДРИЋ" У ПЕКИНГУ, ПОД ПОКРОВИТЕЉСТВОМ МИНИСТАРСТВА КУЛТУРЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

OБЕЛЕЖЕН ЈУБИЛЕЈ – 75 ГОДИНА ПОСТОЈАЊА И РАДА ИСТОРИЈСКОГ АРХИВА ПОЖАРЕВАЦ
Свечаним пријемом и академијом у свечаним салонима Скупштине Града Пожаревца, 30. јуна 2023. обележено је 75 година постојања и рада Историјског архива Пожаревац. Бројним званицама и гостима из Србије, Босне и Херцеговине, Северне Македоније и Хрватске обратили су се градоначелник Града Пожаревца Саша Павловић, директор Државног архива Србије др Мирослав Перишић и директорка Историјског архива Пожаревац др Јасмина Николић.

Градоначелник Саша Павловић указао је на значај изузетних резултата Историјског архива Пожаревац, који представља понос Града, и подсетио на изложбе, издавачку делатност, промоције, предавања и сарадњу Архива са реномираним институцијама у земљи и иностранству. Директор Државног архива Србије др Мирослав Перишић говорио је о значају архива и архивистике за сваку државу, народ, појединца, нагласивши да памћење чувано у историјским архивима има неизмерну снагу, чији је значајан део Историјски архив Пожаревац.

Директорка Историјског архива Пожаревац др Јасмина Николић истакла је да „сви ми и они који долазе после нас, укорењују смисао сопственог живота и живота наше заједнице на културном идентитету који траје вековима. Корене сећања, које кроз архивску грађу свакодневно прикупљамо, обрађујемо и чувамо, и о којима сведочимо излазећи истинама на светло наших дана, сведочимо и о тешким данима наше историје и о славним догађајима који су уграђени у идентитет наше државности“.

Догађају су присуствовали представници Министарства одбране и Војске Србије, Министарства унутрашњих послова, Министарства правде, Министарства просвете, Браничевског управног округа, Града Пожаревца, Општина Велико Градиште и Мало Црниће, Епархије Браничевске СПЦ, Криминалистичко-полицијског универзитета, Историјског института САНУ Београд, Института за новију историју Србије, Међународног института за истраживање катастрофа у Београду, Међународног центра за архивска истраживања ICARUS Hrvatska и EURBICА, Државног архива Србије, Државног архива Босне и Херцеговине, Државног архива Северне Македоније, Архива Југославије, Војног архива, Народне библиотеке Србије, Архива Војводине, директори архива и музеја у Србији са сарадницима, директори јавних предузећа, јавних установа, основних и средњих школа, привредних организација, медији и други гости.

У част јубилеја, Историјски архив Пожаревац публиковао је посебно издање „Библиографија часописа Записи – Годишњак Историјског архива Пожаревац, 2012-2022“, брошуру „Експресије прошлости – календар кроз архивалије месеца“, рекламно-пропагандни флајер „Фонд Стара и ретка књига 1752-1864“ и сет архивских фотографија са календаром „Путујте са нама кроз време – ми чувамо историју – 75 година са вама“.
Више о догађају прочитајте овде.
Погледајте фотографије са свечаности.
Погледајте тв-прилог САТ ТВ Пожаревац.

Архива вести

Погледајте архиву вести

Линкови

Добродошли

ДОБРОДОШЛИ У ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ПОЖАРЕВАЦ

Историјски архив Пожаревац, основан 1948. године, је установа културе која обавља делатност заштите архивске грађе као културне баштине од посебног друштвеног значаја на подручју Браничевског округа - град Пожаревац и општине Велико Градиште, Голубац, Мало Црниће, Жабари, Жагубица, Кучево и Петровац на Млави. У архивским депоима трајно се чува 645 архивских фондова и збирки, у количини од око 5.200 м/1 архивске грађе, из периода од 17. до 20. века. Већ седамдесет три године Архив сакупља ове неме а речите сведоке векова и чува у аманет оних који се још нису родили.

Погледајте брошуру „Упознајте Историјски архив Пожаревац“

Историјски архив Пожаревац је члан Међународног архивског савета (ICA) са седиштем у Паризу од 2010.		Историјски архив Пожаревац је члан Међународног центра за архивска истраживања са седиштем у Бечу од 2017.


архивских фондова и збирки	библиотечких јединица	издатих публикација

премијера изложби	организованих изложби	виртуелних изложби

—————————————————

ИЗЛОЖБА НА ОТВОРЕНОМ
– У ДВОРИШНОМ КОМПЛЕКСУ
ИСТОРИЈСКОГ АРХИВА ПОЖАРЕВАЦ

Изложба на отвореном „Мода у Пожаревцу 1880-1929 – сусрет Истока и Запада“, из визуре промена у костиму, презентује промене које су се дешавале у друштву у

времену најзначајнијих догађаја на прелазу 19. у 20. век. Фотографије деце, жена и мушкараца прате костим од народног, грађанског до модног костима у годинама после Великог рата. Изложба осликава историјске, политичке, економске и друштвене прилике, процесе модернизације и европеизације Србије. Костим репрезентује естетске вредности, али `тихо` говори и о социјалној, економској и културној позицији особе која га носи.

Ауторка изложбе и пратећег штампаног материјала је др Драгана Милорадовић, етнолог-антрополог и архивски саветник Историјског архива Пожаревац, која је презентованим архивским фотографијама проговорила о моди преко које видимо пут Србије од Истока ка Западу – стварање независне Кнежевине и Краљевине, чујемо `ехо` патријархалног друштва у узаврелим модернизацијским процесима.
Изабрали смо најлепше фотографије из 19 и 20. века из збирки Историјског архива Пожаревац.

izložba na otvorenom

Изложбу, штампани каталог, рекламно-пропагандни флајер изложбе, постер и лепезу, можете преузети на страницама Корисници/Пројекти Историјског архива Пожаревац, Корисници/Рекламно-пропагандни материјал Историјског архива Пожаревац, Корисници/Туристички флајери, Издавачка делатност и Изложбе.

—————————————————

————————————————

ДВАНАЕСТ ГОДИНА ПРЕД ВАМА

ЧАСОПИС „ЗАПИСИ - ГОДИШЊАК

ИСТОРИЈСКОГ АРХИВА ПОЖАРЕВАЦ“

Часопис „Записи – Годишњак Историјског архива Пожаревац“ излази редовно десет година, успешно промовишући архивистичку теорију и праксу, као и постулате друштвених и хуманистичких наука. Излажење нашег часописа видимо као део ширег процеса отварања домаће науке и успостављања квалитетније комуникације и размене вредности и резултата стручног и научног рада. Часопис је важан чинилац у овом времену, али и у времену које је пред нама. Он је, са једне стране, усмерен према прошлости, да би архивски документи били њен аутентични тумач и заштитиник, а са друге стране и према садашњости, где ће својим садржајима помоћи мењању односа према документу, у најширем смислу те речи. Часопис служи као дијалог са прошлошћу, али и са временом које долази. Окупљајући велики број сарадника током десет година – 178 из десет држава (Србије, Руске Федерације, Италије, Грчке, Бугарске, Словеније, Хрватске, Босне и Херцеговине / Републике Српске, Црне Горе, Северне Македоније) - до сада је широј стручној и научној, домаћој и иностраној јавности, представио тристапедесетједан (351) чланак из области архивистике, историографије, етнологије, антропологије, библиотекарства, културологије, информатике, методологије и др, доступних како у штампаном тако и у електронском облику

casopis zapisi

Током периода постојања и редовног излажења нашег часописа, подигнута је свест средине о значају и улози архива као институција и архивске грађе као културног добра, дат је допринос неговању националне, регионалне и градске културне традиције, као и допринос већој препознатљивости идентитета града, државе и региона. Тако је часопис, својом солидном репутацијом у јавности, постао бренд нашег Архива, града, државе и региона. Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије је у 2021. години, часопису „Записи – Годишњак Историјског архива Пожаревац“, доделило категорију М 51 – врхунски часопис националног значаја.

Идејни творац, покретач, оснивач и први главни и одговорни уредник овог часописа је др Јасмина Николић.

Редакција: др Јасмина Николић (Историјски архив Пожаревац), проф.др Радован Радовановић (Криминалистичко-полицијски универзитет Београд), проф. др Ивана Крстић Мистриџеловић (Криминалистичко-полицијски универзитет Београд), проф.др Александар Растовић (Историјски институт Београд, )др Драгана Милорадовић (Историјски архив Пожаревац), др Маријана Мраовић (Војни архив Министарства одбране Републике Србије), др Момчило Исић (Институт за новију историју Србије у Београду), Наташа Милошевић Дулић, секретар редакције и технички уредник (Историјски архив Пожаревац), др Јасмина Живковић (Историјски архив Пожаревац) и Слободанка Цветковић (Историјски архив Пожаревац).

Инострани чланови Редакције: проф. др Петер Павел Класинц (Словенија), др Грасиа Тато (Италија), др Димитар Атанасов (Бугарска), др Живана Хеђбели (Хрватска), др Јасна Пожган (Хрватска), др Бојан Цвелфар (Словенија), др Бојан Стојнић (Република Српска/БиХ), Дмитар Богески (Северна Македонија) и Светлана Успрцова (Северна Македонија).

Рецензенти: проф. др Ивана Крстић Мистриџеловић, проф. др Александар Растовић, проф. др Радован Радовановић, проф. др Златко Матић, проф. др Бранко Ћупурдија, проф. др Петер Павел Класинц, др Маријана Мраовић, др Александар Стојановић, др Миле Бакић, др Влатка Лемић.

Упутство сарадницима можете преузети овде.
Часопис у ПДФ-у можете преузети на страници издавачка делатност.

У припреми је дванаести број часописа „Записи – Годишњак Историјског архива Пожаревац“.

—————————————————

ДВАНАЕСТ ГОДИНА ПРЕД ВАМА

ОБАВЕЗНО ПОСЕТИТЕ

СТАЛНУ СПОМЕН-ИЗЛОЖБУ
„ДВА ВЕКА ВОЈСКЕ У БРАНИЧЕВУ“

погледајте туристички флајер

Стална спомен-изложба „Два века војске у Браничеву“ представља преглед војне историје, попис најзначајнијих догађаја из живота и рада војних јединица у овом делу Србије током два века. Ток историје илустрован је факсимилима докумената, фотографијама, мапама, цртежима, списковима изгинулих ратника и жртава ратова, као и заставама, оружјем, униформама, мањим бројем оригиналних музејских експоната попут ордења, медаља и др.предмета. Изложбом су обухваћени најважнији датуми, личности, друштвене и политичке околности од 1804. године до данашњих дана. Читав 19. век и већи део 20. века Срби су потрошили у ратовима широм Балкана, које је на својим плећима носила храбра српска војска.

Погледајте видео прилог са свечаног отварања

Погледајте презентацију Спомен собе

Погледајте видео прилог са свечаног представљања монографије
"Два века војске у Браничеву"

Кроз изложбене паное путујемо кроз време у коме се одвија читав процес смене различито униформисаних и наоружаних војника. Пратимо развој модерне српске војске који је текао од Марићевића јаруге и устаничке заклетве, Милошевих солдата, школовања официрског кадра у земљи и стварања официрског кора, стицања независности и јачања модерне књажевске и краљевске војске и касније њено утапање у краљевску југословенску војску, као и стварање Југословенске Народне Армије, до данашње Војске Србије.

Аутори сталне спомен-изложбе су пуковник др Миливоје Пајовић и др Јасмина Николић, директорка Историјског архива Пожаревац.
Спомен-поставка „Два века Војске у Браничеву“ налази се у туристичкој понуди Града Пожаревца и бележи више од 25.000 посетилаца из земље и иностранства. Добродошли!

Информација за посетиоце