ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ПОЖАРЕВАЦ.....   

Вести

ДИГИТАЛИЗОВАН ФОНД СТАРЕ И РЕТКЕ КЊИГЕ 1752-1864.
Дигитализација „Фонда старе и ретке књиге 1752-1864“ Историјског архива Пожаревац извршена је под покровитељством Министарства културе и информисања Републике Србије, у оквиру одобреног пројекта из области дигитализације културног наслеђа у 2020. години. Из дигитализоване збирке старих и ретких књига издвајамо рукопис из манастира Манасија с краја 17. века, Месецослов из 1777. године, Свештено Јеванђеље из 1843, Законик грађански за Кнежевину Србију из 1844, романтично „сочињеније“ Милана Видаковића – Љубезна сцена из 1864. године...

Дигитализацијом збирке старе и ретке књиге дат је допринос заштити и коришћењу архивске грађе као културног наслеђа и њене видљивости на интернету, али и омогућено коришћење дигиталних копија књига из 18. и 19. века новој публици путем дигиталних комуникационих канала. Дигитализован фонд старе и ретке књиге биће постављен на Национални претраживач културног наслеђа и на сајт Историјског архива Пожаревац.

 

ДИГИТАЛИЗОВАНА КОЛЕКЦИЈА ЛИСТОВА ИЗ ЗАВИЧАЈНЕ ПЕРИОДИКЕ 1885-1941.
Дигитализација листова, часописа и новина из завичајне периодике 1885-1941. која се чува у специјализованој библиотеци Историјског архива Пожаревац, извршена је под покровитељством Министарства културе и информисања Републике Србије, у оквиру одобреног пројекта из области дигитализације културног наслеђа у 2020. години. Дигитализовани су следећи листови: Пожаревачка обласна самоуправа: службени обласни лист, Наш лист за привредни и просветни напредак града и села, Окружне новине: службени лист округа пожаревачког, ОДБРАНА - орган самосталних демократа области пожаревачке, СЕЉАК – лист за препород села и Браничевски весник – орган Удруженог Свештенства Епархије Браничевске.

Дигитализација завичајне периодике је битан фактор у превентивној заштити овог културног наслеђа, али и фактор којим се обезбеђује већа видљивост, квалитетнија презентација и промоција архивске грађе као културног добра. Повећана је доступност дигитализоване грађе широј јавности, а самим тим стварање и ширење нове публике путем дигиталних комуникационих канала. Колекција дигитализованих листова, часописа и новина из завичајне периодике биће постављена на Национални претраживач културног наслеђа и на сајт Историјског архива Пожаревац.

 

ДР ЈАСМИНА НИКОЛИЋ, ВД. ДИРЕКТОРКА ИСТОРИЈСКОГ АРХИВА ПОЖАРЕВАЦ ДОБИТНИК ПРИЗНАЊА ГАРДЕ ВОЈСКЕ СРБИЈЕ
Поводом 190 година од оснивања Гарде Војске Србије, а у знак захвалности за дугогодишњу сарадњу и изузетан допринос части и угледу Гарде, Гарда Војске Србије је доделила признање др Јасмини Николић, вд. директорки Историјског архива Пожаревац.

Свечана церемонија доделе признања одржана је у Дому Гарде Војске Србије у Београду, 29. децембра 2020. године. Признање је др Јасмини Николић уручио Ађутант Председника Републике генерал-мајор Миломир Тодоровић, командант Гарде Војске Србије.

 

Пожаревачки гимназијалци друштвено-језичког смера посетили су 25. децембра 2020. изложбу архивских докумената, фотографија и музејских предмета „Ратна слика Србије у Другом светском рату, ‪1941-1945“, у Галерији савремене уметности у Пожаревцу. Кроз изложбу их је провела архивист Наташа Милошевић Дулић, коауторка изложбе.‬

Изложба је реализована поводом обележавања 75 година од победе над фашизмом у Другом светском рату, под покровитељством Министарства одбране Републике Србије и Града Пожаревца и дело је групе аутора из Историјског архива Пожаревац, Војног архива, Војног музеја и Медија центра „Одбрана“.

 

ОБЈАВЉЕН ЗБОРНИК ДОКУМЕНАТА „ДЕЛОВАЊЕ НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКИХ ЈЕДИНИЦА НА ТЕРИТОРИЈИ СРБИЈЕ И ПОЖАРЕВАЧКОГ ОКРУГА У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ – ОДАБРАНА ДОКУМЕНТА“
Зборник „Деловање народноослободилачких јединица на територији Србије и Пожаревачког округа у Другом светском рату – одабрана документа“, шести у едицији „Зборници докумената“ Историјског архива Пожаревац, значајан је издавачки подухват у оквиру обележавања важног јубилеја, 75 година од победе над фашизмом у Другом светском рату. Зборник који представља својеврсну хрестоматију извора о партизанском покрету у округу пожаревачком од 1941. до 1944. године, својом структуром и садржином сврстава се у публикације приређене архивске грађе.

У зборнику одабраних докумената приређено је 103 документа из „Групе фондова Народноослободилачка војска Југославије (НОВЈ)“ и „Збирка докумената о Радничком покрету и НОБ-у“, који се чувају у Војном архиву и Историјском архиву Пожаревац. Приређивачи зборника докумената су архивски саветник др Јасмина Николић, вд. директорка Историјског архива Пожаревац и архивски саветник др Маријана Мраовић, начелник у Војном архиву. Књига је објављена у сарадњи Историјског архива Пожаревац и Војног архива Министарства одбране Републике Србије, под покровитељством Града Пожаревца. Зборник докумената доступан је у електронском облику на страници Издавачка делатност/зборници докумената.

 

Изложбу архивских фотографија, докумената и музејских предмета „Ратна слика Србије у Другом светском рату 1941-1945“ у Галерији савремене уметности у Пожаревцу, 18. децембра 2020, обишли су припадници Центра за обуку копнене војске у Пожаревцу. Кроз изложбену поставку Историјског архива Пожаревац, Војног архива, Војног музеја и Народног музеја Пожаревац, припаднике Војске Србије провела је архивист Наташа Милошевић Дулић, коауторка изложбе.

Посета припадника Центра за обуку копнене војске изложби у Галерији савремене уметности у Пожаревцу, организована је у оквиру цивилно-војне сарадње, поводом обележавања 75 година од победе над фашизмом у Другом светском рату.

 

ОБЈАВЉЕН ДЕВЕТИ БРОЈ ЧАСОПИСА НАЦИОНАЛНОГ ЗНАЧАЈА „ЗАПИСИ – ГОДИШЊАК ИСТОРИЈСКОГ АРХИВА ПОЖАРЕВАЦ“ Историјски архив Пожаревац објавио је девети број часописа националног значаја „Записи – Годишњак Историјског архива Пожаревац“ којим се успешно, већ девет година заредом, промовише архивска теорија и пракса и постулати друштвених и хуманистичких наука. Окупљајући велики број сарадника током девет година – 134 из девет држава - до сада је широј стручној и научној, домаћој и иностраној јавности, представио 280 чланака из области архивистике, историографије, етнологије, антропологије, социологије, библиотекарства, културологије, методологије и других научних дисциплина.

Последњи, девети број, доноси 28 прилога 31 аутора из земље и иностранства, од којих 8 прилога обрађује теме из архивистике, 8 из историографије, док 12 прилога даје приказе међународних научних конференција, изложби, новообјављених публикација и примере/пројекте из рада архива и других институција у земљи и иностранству. Како овај број часописа излази у години обележавања 75 година од победе над фашизмом и нацизмом у Другом светском рату, више објављених ауторских прилога обрађује теме које се односе на период 1941-1945. године, чиме су историчарима који се боре против ревизије историје Другог светског рата дати докази који могу допринети заустављању кривотворења чињеница. Часопис је објављен под покровитељством Града Пожаревца. Сви објављени бројеви часописа, од оснивања 2012. године до данашњих дана, доступни су у електронском облику на страници Издавачка делатност/часопис Записи.

 

ОБЈАВЉЕНА НАУЧНА МОНОГРАФИЈА „КАЗНЕНО-ПОПРАВНИ ЗАВОДИ У СРБИЈИ – ПРИМЕР КАЗНЕНО-ПОПРАВНОГ ЗАВОДА ПОЖАРЕВАЦ, ЗАБЕЛА 1918-1945 – КЊИГА ДРУГА“ Историјски архив Пожаревац и Криминалистичко-полицијски универзитет у Београду објавио је научну монографију „Казнено-поправни заводи у Србији – пример Казнено-поправног завода Пожаревац, Забела 1918-1945 – књига друга“, чиме је реализован вишегодишњи заједнички истраживачки подухват којим је продуковано ново знање и дат допринос неговању српске историје, традиције и културе. Књига садржи осам поглавља која на посебан начин осветљавају важне теме из правне историје Краљевине СХС / Југославије од 1918. до 1941. године - кривично право, казнену политику и заштиту јавне безбедности, питање организације казнених завода у Краљевини са посебним освртом на квалификованост и наоружаност заводског особља.

На примеру Казнено-поправног завода Забела у периоду од 1918. до 1945. године, обрађени су и просторни, амбијентални и безбедносни услови за издржавање казни лишења слободе, осуђенички живот, случајеви политичких и војних осуда, велеиздаје, малолетних осуђеника и жена осуђеница, као и функционисање институције под окупацијом од 1941. до 1945. године. Аутори монографије су проф. др Ивана Крстић Мистриџеловић, проф. др Радован Радовановић, др Невенка Кнежевић Лукић, др Мартин Матијашевић, др Драгана Милорадовић, др Јасмина Живковић, мр Небојша Ђокић и Слободанка Цветковић. Књига је објављена, као шеснаести наслов, у едицији „Посебна издања“ Историјског архива Пожаревац, под покровитељством Града Пожаревца.

 

ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА „РАТНА СЛИКА СРБИЈЕ У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ“ У ГАЛЕРИЈИ САВРЕМЕНЕ УМЕТНОСТИ У ПОЖАРЕВЦУ
Историјски архив Пожаревац, Војни архив, Војни музеј и Медија центар „Одбрана“ Министарства одбране Републике Србије, представљају изложбу архивских докумената, фотографија и музејских предмета „Ратна слика Србије у Другом светском рату“, у Галерији савремене уметности у Пожаревцу.

Изложба је реализована поводом обележавања 75 година од победе над фашизмом у Другом светском рату, под покровитељством Министарства одбране Републике Србије и Града Пожаревца.Изложба је употпуњена предметима из историјске збирке Народног музеја у Пожаревцу.
Изложба је отворена до 25. децембра 2020, а поштовање свих епидемиолошких мера је обавезно.
Погледајте неколико фотографија поставке у ГСУ у Пожаревцу.
Погледајте Тв-прилог Сат ТВ о изложби у Пожаревцу.
Погледајте текст о излозби недељника “Реч народа”.

 

Потпредседник Владе и министар одбране др Небојша Стефановић посетио је 14. новембра 2020. изложбу архивских докумената, фотографија и музејских предмета „Ратна слика Србије у Другом светском рату, ‪1941-1945“, у галерији Дома Војске Србије у Београду, која је део овогодишње манифестације „Музеји за 10”.‬‬

Изложба је реализована поводом обележавања 75 година од победе над фашизмом у Другом светском рату, под покровитељством Министарства одбране Републике Србије и Града Пожаревца и дело је групе аутора из Историјског архива Пожаревац, Војног архива, Војног музеја и Медија центра „Одбрана“.
Више о посети прочитајте овде.
Погледајте видео прилог.

 

РТС СНИМИЛА РЕПОРТАЖУ О ИЗЛОЖБИ „РАТНА СЛИКА СРБИЈЕ У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ 1941-1945“
У простору изложбе „Ратна слика Србије у Другом светском рату 1941-1945“, постављеној у Дому Војске Србије у Београду, Радио Телевизија Србије је 10. новембра 2020. године снимила репортажу о овој изложби за емисију „Дозволите...“.

Саговорници су били аутори изложбе из Историјског архива Пожаревац (др Јасмина Николић и Наташа Милошевић Дулић), Војног архива (др Маријана Мраовић), Медија центра „Одбрана“ (Јелена Кнежевић) и Војног музеја (Вук Обрадовић).

Погледајте ТВ репортажу РТС.

 

ИЗЛОЖБА „РАТНА СЛИКА СРБИЈЕ У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ, 1941-1945“ ДЕО КУЛТУРНЕ МАНИФЕСТАЦИЈЕ „МУЗЕЈИ ЗА 10“
Изложба „Ратна слика Србије у Другом светском рату, 1941-1945“ Историјског архива Пожаревац, Војног архива, Војног музеја и Медија центра „Одбрана“, која је постављена у Дому Војске Србије у Београду, учествује на овогодишњој манифестацији „Музеји за 10”.

Ова манифестација одржава се у периоду од 9. до 15. новембра 2020, на тему „Музеји за једнакост: разноликост и инклузија“, под координацијом Националног комитета ICOM Србија.
Више о томе прочитајте овде.
Погледајте видео прилог о изложби.

Причу о изложби „Ратна слика Србије у Другом светском рату 1941-1945“, групе аутора из Историјског архива Пожаревац, Војног архива, Војног музеја и Медија центра „Одбрана“ Министарства одбране Републике Србије, постављеној у Дому Војске Србије у Београду, доноси новембарски број магазина „Одбрана“, у чланку „Допринос култури сећања“.

Погледајте чланак о изложби - магазин „Одбрана“

СТРАНИ ВОЈНИ ПРЕДСТАВНИЦИ ОБИШЛИ ИЗЛОЖБУ „РАТНА СЛИКА СРБИЈЕ У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ, 1941–1945”
Изложбу архивских фотографија и докумената „Ратна слика Србије у Другом светском рату, 1941–1945” у Дому Војске Србије у Београду, 20. октобра 2020, обишли су страни војни представници акредитовани у Србији – из Немачке, Италије, Европске Уније, Турске, Швајцарске, Чешке, Румуније, Индонезије, Алжира и Велике Британије.

Кроз изложбену поставку Историјског архива Пожаревац, Војног архива, Војног музеја и Медија центра „Одбрана“, на којој је представљено 160 архивских фотографија, 80 докумената, 65 музејских и 13 уметничких предмета, који представљају сведочанства о ратним догађајима у Србији током Другог светског рата, стране војне представнике су провеле ауторке изложбе др Јасмина Николић, др Маријана Мраовић, Наташа Милошевић Дулић и Јелена Кнежевић.

Изложбени експонати фактографски осликавају ратне прилике и догађаје у Србији у периоду од 1941. до 1945. године, са акцентом на деловање југословенских партизана и борбе за ослобођење земље, успостављање односа југословенске народноослободилачке војске и Црвене армије и њихову заједничку улогу у ослобађању окупиране територије Србије.

Посета страних војних представника акредитованих у Србији изложби у Дому Војске Србије у Београду, организована је у оквиру међународне сарадње, поводом обележавања 75 година од победе над фашизмом у Другом светском рату и обележавања Дана ослобођења Београда у Другом светском рату.
Погледајте неколико фотографија.
Више о томе прочитајте овде.
Погледајте чланак о изложби - магазин „Одбрана“

Архива вести

 

Погледајте архиву вести

 

Линкови

Добродошли

ДОБРОДОШЛИ У ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ПОЖАРЕВАЦ

Историјски архив Пожаревац, основан 1948. године, је установа културе која обавља делатност заштите архивске грађе као културне баштине од посебног друштвеног значаја на подручју Браничевског округа - град Пожаревац и општине Велико Градиште, Голубац, Мало Црниће, Жабари, Жагубица, Кучево и Петровац на Млави. У архивским депоима трајно се чува 630 архивских фондова и збирки, у количини од око 5.000 м/1 архивске грађе, из периода од 17. до 20. века. Већ седамдесет година Архив сакупља ове неме а речите сведоке векова и чува у аманет оних који се још нису родили.

Погледајте брошуру „Упознајте Историјски архив Пожаревац“

                    

Историјски архив Пожаревац је члан Међународног архивског савета (ICA)		Историјски архив Пожаревац је члан Међународног института за архивска истраживања

 

архивских фондова и збирки	библиотечких јединица	издатих публикација
премијера изложби	организованих изложби	виртуелних изложби

ИЗЛОЖБА НА ОТВОРЕНОМ 
– У ДВОРИШНОМ КОМПЛЕКСУ 
ИСТОРИЈСКОГ АРХИВА ПОЖАРЕВАЦ

ДЕВЕТ ГОДИНА ПРЕД ВАМА

ОБАВЕЗНО ПОСЕТИТЕ

СТАЛНУ СПОМЕН-ИЗЛОЖБУ
„ДВА ВЕКА ВОЈСКЕ У БРАНИЧЕВУ“

погледајте туристички флајер

Стална спомен-изложба „Два века војске у Браничеву“ представља преглед војне историје, попис најзначајнијих догађаја из живота и рада војних јединица у овом делу Србије током два века. Ток историје илустрован је факсимилима докумената, фотографијама, мапама, цртежима, списковима изгинулих ратника и жртава ратова, као и заставама, оружјем, униформама, мањим бројем оригиналних музејских експоната попут ордења, медаља и др.предмета. Изложбом су обухваћени најважнији датуми, личности, друштвене и политичке околности од 1804. године до данашњих дана. Читав 19. век и већи део 20. века Срби су потрошили у ратовима широм Балкана, које је на својим плећима носила храбра српска војска. 

Погледајте видео прилог са свечаног отварања

Погледајте презентацију Спомен собе

Погледајте видео прилог са свечаног представљања монографије
"Два века војске у Браничеву"

Кроз изложбене паное путујемо кроз време у коме се одвија читав процес смене различито униформисаних и наоружаних војника. Пратимо развој модерне српске војске који је текао од Марићевића јаруге и устаничке заклетве, Милошевих солдата, школовања официрског кадра у земљи и стварања официрског кора, стицања независности и јачања модерне књажевске и краљевске војске и касније њено утапање у краљевску југословенску војску, као и стварање Југословенске Народне Армије, до данашње Војске Србије.

Аутори сталне спомен-изложбе су пуковник др Миливоје Пајовић и др Јасмина Николић, директорка Историјског архива Пожаревац.
Спомен-поставка „Два века Војске у Браничеву“ налази се у туристичкој понуди Града Пожаревца и бележи више од 20.000 посетилаца из земље и иностранства. Добродошли!

Информација за посетиоце

 —————————————————

 

ДЕВЕТ ГОДИНА ПРЕД ВАМА

ЧАСОПИС „ЗАПИСИ - ГОДИШЊАК

ИСТОРИЈСКОГ АРХИВА ПОЖАРЕВАЦ“

Часопис „Записи – Годишњак Историјског архива Пожаревац“ излази редовно девет година, успешно промовишући архивистичку теорију и праксу, као и постулате друштвених и хуманистичких наука. Излажење нашег часописа видимо као део ширег процеса отварања домаће науке и успостављања квалитетније комуникације и размене вредности и резултата стручног и научног рада. Часопис је важан чинилац у овом времену, али и у времену које је пред нама. Он је, са једне стране, усмерен према прошлости, да би архивски документи били њен аутентични тумач и заштитиник, а са друге стране и према садашњости, где ће својим садржајима помоћи мењању односа према документу, у најширем смислу те речи. Часопис служи као дијалог са прошлошћу, али и са временом које долази. Окупљајући велики број сарадника током девет година – 134 из девет држава (Србије, Руске Федерације, Италије, Бугарске, Словеније, Хрватске, Босне и Херцеговине / Републике Српске, Црне Горе, Македоније) - до сада је широј стручној и научној, домаћој и иностраној јавности, представио двестаосамдесет (280) чланака из области архивистике, историографије, етнологије, антропологије, библиотекарства, културологије, информатике, методологије и др, доступних како у штампаном тако и у електронском облику

 

Током периода постојања и редовног излажења нашег часописа, подигнута је свест средине о значају и улози архива као институција и архивске грађе као културног добра, дат је допринос неговању националне, регионалне и градске културне традиције, као и допринос већој препознатљивости идентитета града, државе и региона. Тако је часопис, својом солидном репутацијом у јавности, постао бренд нашег Архива, града, државе и региона. Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије је часопису „Записи – Годишњак Историјског архива Пожаревац“ доделило категорију М52 – часопис националног значаја.

Идејни творац, покретач, оснивач и први главни и одговорни уредник овог часописа је др Јасмина Николић.

Редакција: др Јасмина Николић (Историјски архив Пожаревац), проф.др Радован Радовановић (Криминалистичко-полицијски Универзитет Београд), проф. др Ивана Крстић Мистриџеловић (Криминалистичко-полицијски Универзитет Београд), др Драгана Милорадовић (Историјски архив Пожаревац), др Маријана Мраовић (Војни архив Министарства одбране Републике Србије), др Момчило Исић (Институт за новију историју Србије у Београду), др Драгомир Бонџић (Институт за савремену историју у Београду), Наташа Милошевић Дулић, секретар редакције и технички уредник (Историјски архив Пожаревац), Јасмина Живковић, мср. (Историјски архив Пожаревац) и Слободанка Цветковић (Историјски архив Пожаревац).

Инострани чланови Редакције: проф. др Петер Павел Класинц (Словенија), др Грасиа Тато (Италија), др Димитар Атанасов (Бугарска), др Живана Хеђбели (Хрватска), др Јасна Пожган (Хрватска), др Бојан Цвелфар (Словенија), мр Бојан Стојнић (Република Српска/БиХ), Дмитар Богески (Северна Македонија) и Светлана Успрцова (Северна Македонија).

Упутство сарадницима можете преузети овде.
Часопис у ПДФ-у можете преузети на страници издавачка делатност.

 

У припреми је десети број часописа „Записи – Годишњак Историјског архива Пожаревац“.

 —————————————————