qa
![]() |
ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ПОЖАРЕВАЦ..... |
Публикацију је приредио виши архивист Милан Станковић, мср. из Одсека за сређивање и обраду архивске грађе, културно-просветну, образовну, издавачку, изложбену и информативно-пропагандну делатност Историјског архива Пожаревац.
Историјски архив Пожаревац својим радом на тему „Кроз архивско законодавство Србије и окружења – вредновање архивске грађе и документарног материјала“ представила је архивски саветник др Јасмина Живковић. Зборник радова бр. 6 „Архивска грађа у теорији и пракси“ представила је архивски саветник Слободанка Цветковић.
У склопу другог дана саветовања, одржана је едукација за запослене у архивима на пословима канцеларијског пословања и пословима заштите архивске грађе Е-управа и Е-писарница, на којој су предавачи биле Светлана Јовановић, виши саветник у Кабинету председнице Владе РС - Јединица за имплементацију стратешких пројеката ИТ и Марија Милошевић из Министарства културе Републике Србије. Едукативној радионици су присуствовале директорка Историјског архива Пожаревац др Јасмина Николић и архивски саветник на пословима заштите архивске грађе ван архива др Јасмина Живковић.
Споразумом о научној и културној сарадњи је, између осталог, предвиђена заједничка организација и реализација научних, културних, издавачких активности и пројеката из области културе и науке, чији је циљ неговање и промовисање делатности Историјског архива Пожаревац и Архива Босне и Херцеговине, затим размењивање идеја и искустава са циљем унапређења стратегија културног и научног развоја, учестововање у уредничким, програмским и организационим одборима и редакцијама и размена научних и других публикација у циљу обогаћивања библиотечког фонда Историјског архива Пожаревац и Архива Босне и Херцеговине.
Погледајте тв прилог САТ ТВ Пожаревац.
Погледајте фотографије са потписивања споразума.
Више о догађају прочитајте овде.
Редакција је радила у саставу: др Јасмина Николић, главни и одговорни уредник (Историјски архив Пожаревац), проф. др Александар Растовић (Историјски институт САНУ Београд), проф. др Ивана Крстић Мистриџеловић (Криминалистичко-полицијски универзитет Београд), проф. др Радован Радовановић (Криминалистичко-полицијски универзитет Београд), проф. др Златко Матић (Православни Богословски факултет Београд), др Мирослав Перишић (Државни архив Србије Београд), др Момчило Исић (Институт за новију историју Србије Београд), др Маријана Мраовић (Војни архив Министарства одбране Републике Србије), др Драгана Милорадовић (Историјски архив Пожаревац), др Јасмина Живковић (Историјски архив Пожаревац), доц. др Влатка Лемић (Свеучилиште у Загребу), мр Данијела Мрда (Архив Босне и Херцеговине у Сарајеву), Слободанка Цветковић и Наташа Милошевић Дулић (Историјски архив Пожаревац).
Подсећамо, Министарство науке Републике Србије је нашем часопису доделило категорију М 51 – врхунски часопис националног значаја. Сви објављени бројеви часописа (2012-2022) доступни су у електронском облику на сајту Историјског архива Пожаревац – у одељку Издавачка делатност и Дигитализована издања Историјског архива Пожаревац
ДОБРОДОШЛИ У ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ПОЖАРЕВАЦ
Историјски архив Пожаревац, основан 1948. године, је установа културе која обавља делатност заштите архивске грађе као културне баштине од посебног друштвеног значаја на подручју Браничевског округа - град Пожаревац и општине Велико Градиште, Голубац, Мало Црниће, Жабари, Жагубица, Кучево и Петровац на Млави. У архивским депоима трајно се чува 645 архивских фондова и збирки, у количини од око 5.200 м/1 архивске грађе, из периода од 17. до 20. века. Већ седамдесет три године Архив сакупља ове неме а речите сведоке векова и чува у аманет оних који се још нису родили.
Погледајте брошуру „Упознајте Историјски архив Пожаревац“
Историјски архив Пожаревац је члан
Међународног архивског савета (ICA) са седиштем у Паризу од 2010. |
Историјски архив Пожаревац је члан Међународног центра за архивска истраживања са седиштем у Бечу од 2017. |
|
![]() |
![]() |
![]() |
архивских фондова и збирки |
библиотечких јединица |
издатих публикација |
![]() |
![]() |
![]() |
премијера изложби |
организованих изложби |
виртуелних изложби |
ИЗЛОЖБА НА ОТВОРЕНОМ
– У ДВОРИШНОМ КОМПЛЕКСУ
ИСТОРИЈСКОГ АРХИВА ПОЖАРЕВАЦ
Изложба на отвореном „Мода у Пожаревцу 1880-1929 – сусрет Истока и Запада“, из визуре промена у костиму, презентује промене које су се дешавале у друштву у
времену најзначајнијих догађаја на прелазу 19. у 20. век. Фотографије деце, жена и мушкараца прате костим од народног, грађанског до модног костима у годинама после Великог рата. Изложба осликава историјске, политичке, економске и друштвене прилике, процесе модернизације и европеизације Србије. Костим репрезентује естетске вредности, али `тихо` говори и о социјалној, економској и културној позицији особе која га носи.
Ауторка изложбе и пратећег штампаног материјала је др Драгана Милорадовић, етнолог-антрополог и архивски саветник Историјског архива Пожаревац, која је презентованим архивским фотографијама проговорила о моди преко које видимо пут Србије од Истока ка Западу – стварање независне Кнежевине и Краљевине, чујемо `ехо` патријархалног друштва у узаврелим модернизацијским процесима.
Изабрали смо најлепше фотографије из 19 и 20. века из збирки Историјског архива Пожаревац.
Изложбу, штампани каталог, рекламно-пропагандни флајер изложбе, постер и лепезу, можете преузети на страницама Корисници/Пројекти Историјског архива Пожаревац, Корисници/Рекламно-пропагандни материјал Историјског архива Пожаревац, Корисници/Туристички флајери, Издавачка делатност и Изложбе.
————————————————
ДВАНАЕСТ ГОДИНА ПРЕД ВАМА
ЧАСОПИС „ЗАПИСИ - ГОДИШЊАК
ИСТОРИЈСКОГ АРХИВА ПОЖАРЕВАЦ“
Часопис „Записи – Годишњак Историјског архива Пожаревац“ излази редовно десет година, успешно промовишући архивистичку теорију и праксу, као и постулате друштвених и хуманистичких наука. Излажење нашег часописа видимо као део ширег процеса отварања домаће науке и успостављања квалитетније комуникације и размене вредности и резултата стручног и научног рада. Часопис је важан чинилац у овом времену, али и у времену које је пред нама. Он је, са једне стране, усмерен према прошлости, да би архивски документи били њен аутентични тумач и заштитиник, а са друге стране и према садашњости, где ће својим садржајима помоћи мењању односа према документу, у најширем смислу те речи. Часопис служи као дијалог са прошлошћу, али и са временом које долази. Окупљајући велики број сарадника током десет година – 178 из десет држава (Србије, Руске Федерације, Италије, Грчке, Бугарске, Словеније, Хрватске, Босне и Херцеговине / Републике Српске, Црне Горе, Северне Македоније) - до сада је широј стручној и научној, домаћој и иностраној јавности, представио тристапедесетједан (351) чланак из области архивистике, историографије, етнологије, антропологије, библиотекарства, културологије, информатике, методологије и др, доступних како у штампаном тако и у електронском облику
Током периода постојања и редовног излажења нашег часописа, подигнута је свест средине о значају и улози архива као институција и архивске грађе као културног добра, дат је допринос неговању националне, регионалне и градске културне традиције, као и допринос већој препознатљивости идентитета града, државе и региона. Тако је часопис, својом солидном репутацијом у јавности, постао бренд нашег Архива, града, државе и региона. Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије је у 2021. години, часопису „Записи – Годишњак Историјског архива Пожаревац“, доделило категорију М 51 – врхунски часопис националног значаја.
Идејни творац, покретач, оснивач и први главни и одговорни уредник овог часописа је др Јасмина Николић.
Редакција: др Јасмина Николић (Историјски архив Пожаревац), проф.др Радован Радовановић (Криминалистичко-полицијски универзитет Београд), проф. др Ивана Крстић Мистриџеловић (Криминалистичко-полицијски универзитет Београд), проф.др Александар Растовић (Историјски институт Београд, )др Драгана Милорадовић (Историјски архив Пожаревац), др Маријана Мраовић (Војни архив Министарства одбране Републике Србије), др Момчило Исић (Институт за новију историју Србије у Београду), Наташа Милошевић Дулић, секретар редакције и технички уредник (Историјски архив Пожаревац), др Јасмина Живковић (Историјски архив Пожаревац) и Слободанка Цветковић (Историјски архив Пожаревац).
Инострани чланови Редакције: проф. др Петер Павел Класинц (Словенија), др Грасиа Тато (Италија), др Димитар Атанасов (Бугарска), др Живана Хеђбели (Хрватска), др Јасна Пожган (Хрватска), др Бојан Цвелфар (Словенија), др Бојан Стојнић (Република Српска/БиХ), Дмитар Богески (Северна Македонија) и Светлана Успрцова (Северна Македонија).
Рецензенти: проф. др Ивана Крстић Мистриџеловић, проф. др Александар Растовић, проф. др Радован Радовановић, проф. др Златко Матић, проф. др Бранко Ћупурдија, проф. др Петер Павел Класинц, др Маријана Мраовић, др Александар Стојановић, др Миле Бакић, др Влатка Лемић.
Упутство сарадницима можете преузети овде.
Часопис у ПДФ-у можете преузети на страници издавачка делатност.
У припреми је дванаести број часописа „Записи – Годишњак Историјског архива Пожаревац“.
—————————————————
ДВАНАЕСТ ГОДИНА ПРЕД ВАМА
ОБАВЕЗНО ПОСЕТИТЕ
СТАЛНУ СПОМЕН-ИЗЛОЖБУ
„ДВА ВЕКА ВОЈСКЕ У БРАНИЧЕВУ“
Стална спомен-изложба „Два века војске у Браничеву“ представља преглед војне историје, попис најзначајнијих догађаја из живота и рада војних јединица у овом делу Србије током два века. Ток историје илустрован је факсимилима докумената, фотографијама, мапама, цртежима, списковима изгинулих ратника и жртава ратова, као и заставама, оружјем, униформама, мањим бројем оригиналних музејских експоната попут ордења, медаља и др.предмета. Изложбом су обухваћени најважнији датуми, личности, друштвене и политичке околности од 1804. године до данашњих дана. Читав 19. век и већи део 20. века Срби су потрошили у ратовима широм Балкана, које је на својим плећима носила храбра српска војска.
Погледајте видео прилог са свечаног отварања
Погледајте презентацију Спомен собе
Погледајте видео прилог са свечаног представљања монографије
"Два века војске у Браничеву"
Кроз изложбене паное путујемо кроз време у коме се одвија читав процес смене различито униформисаних и наоружаних војника. Пратимо развој модерне српске војске који је текао од Марићевића јаруге и устаничке заклетве, Милошевих солдата, школовања официрског кадра у земљи и стварања официрског кора, стицања независности и јачања модерне књажевске и краљевске војске и касније њено утапање у краљевску југословенску војску, као и стварање Југословенске Народне Армије, до данашње Војске Србије.
Аутори сталне спомен-изложбе су пуковник др Миливоје Пајовић и др Јасмина Николић, директорка Историјског архива Пожаревац.
Спомен-поставка „Два века Војске у Браничеву“ налази се у туристичкој понуди Града Пожаревца и бележи више од 25.000 посетилаца из земље и иностранства. Добродошли!
Информација за посетиоце