 |
ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ПОЖАРЕВАЦ..... |  |
|
ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ПОЖАРЕВАЦ..... | |
Редакција је радила у саставу: др Јасмина Николић, главни и одговорни уредник (Историјски архив Пожаревац), проф. др Александар Растовић (Историјски институт САНУ Београд), проф. др Ивана Крстић Мистриџеловић (Криминалистичко-полицијски универзитет Београд), проф. др Радован Радовановић (Криминалистичко-полицијски универзитет Београд), др Момчило Исић (Институт за новију историју Србије Београд), др Маријана Мраовић (Војни архив Института за стратегијска истраживања Министарства одбране Републике Србије), др Драгана Милорадовић (Историјски архив Пожаревац) и Наташа Милошевић Дулић, технички уредник и секретар редакције (Историјски архив Пожаревац). Подсећамо, Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије је нашем часопису доделило категорију М51 – врхунски часопис националног значаја. Сви до сада објављени бројеви часописа доступни су у електронском облику на сајту Историјског архива Пожаревац.
Подсећамо, изложба представља преглед војне историје, попис најзначајнијих догађаја из живота и рада војних јединица у Браничевском, Подунавском и Поморавсом округу током 19. и 20. века. Ток историје илустрован је факсимилима докумената, фотографијама, мапама, цртежима, списковима изгинулих ратника и жртава ратова (близу 15.000), као и заставама, оружјем, мањим бројем оригиналних музејских експоната попут ордења, медаља и других предмета. Изложба је отворена за претходно најављене и организоване посете из земље и иностранства.
Погледајте рекламно-пропагандни флајер изложбе
Наиме, председник Вишег суда у Пожаревцу судија Драган Вучићевић, који је и председник Организационог одбора за обележавање овог великог јубилеја и директорка Историјског архива Пожаревац др Јасмина Николић, која је и члан Организационог одбора, састали су се са представницима Криминалистичко-полицијског универзитета, Историјског института САНУ и Института за новију историју Србије из Београда, ради анализе рукописа аутора монографије „200 година од оснивања Првог Нахијског суда у Пожаревцу, 1821-2021“ и његовог упућивања на мишљење еминентним рецензентима: др Милану Шкулићу, редовном професору Правног факултета Универзитета у Београду и заменику председника Уставног суда Србије, затим др Александру Растовићу, редовном професору Филозофског факултета Универзитета у Нишу, научном саветнику и директору Историјског института САНУ у Београду, као и Предрагу Трифуновићу, судији Врховног суда Србије.
Аутори монографије су: проф. др Ивана Крстић Мистриџеловић, проф. др Радован Радовановић, др Мартин Матијашевић, др Невенка Кнежевић Лукић, др Драгана Милорадовић, др Јасмина Живковић, мр Небојша Ђокић и Слободанка Цветковић. Друга књига је драгоцено сведочанство о функционисању Казненог завода Забела у периоду од 1918. до 1945. године. Аутори су се потрудили да расветле значајне теме из историје кривичног права, организације казнених завода у Краљевини СХС / Југославији, настојали су да прикажу опште и специфичне услове за издржавање казни лишења слободе, да опишу живот и рад осуђених лица и документују случајеве политичких и војних осуђеника, малолетних лица и осуђеница.
Научну монографију националног значаја рецензирали су угледни професори и истакнути научници из области наше националне историје: проф. др Александар Растовић, директор Историјског института САНУ у Београду, проф. др Саша Недељковић, редовни професор Филозофског факултета Универзитета у Београду и др Ивана Добривојевић Томић, виши научни сарадник Института за савремену историју у Београду.
Монографију су представили проф. др Александар Растовић, директор Историјског института САНУ у Београду, у име рецензената и проф. др Ивана Крстић Мистриџеловић у име аутора. Присутне су поздравили др Јасмина Николић, уредник монографије и директорка Историјског архива Пожаревац и проф. др Александар Бошковић, проректор Криминалистичко-полицијског универзитета.
Промоцији су присуствовали угледни гости и представници Министарства унутрашњих послова, Министарства правде, Министарства одбране и Војске Србије, Института за новију историју Србије у Београду, Института за судску медицину Медицинског факултета Универзитета у Београду, Криминалистичко-полицијског универзитета, Музеја науке и технике у Београду, градских установа културе и медији.
Након одржане промоције монографије, званице и гости присуствовали су отварању изложбе „Форензика више од века“, коју су приредили Музеј науке и технике и Криминалистичко-полицијски универзитет.
Погледајте неколико фотографија.
Погледајте ТВ прилог САТ ТВ Пожаревац.
ДОБРОДОШЛИ У ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ПОЖАРЕВАЦ
Историјски архив Пожаревац, основан 1948. године, је установа културе која обавља делатност заштите архивске грађе као културне баштине од посебног друштвеног значаја на подручју Браничевског округа - град Пожаревац и општине Велико Градиште, Голубац, Мало Црниће, Жабари, Жагубица, Кучево и Петровац на Млави. У архивским депоима трајно се чува 645 архивских фондова и збирки, у количини од око 5.200 м/1 архивске грађе, из периода од 17. до 20. века. Већ седамдесет три године Архив сакупља ове неме а речите сведоке векова и чува у аманет оних који се још нису родили.
Погледајте брошуру „Упознајте Историјски архив Пожаревац“
Историјски архив Пожаревац је члан
Међународног архивског савета (ICA) са седиштем у Паризу од 2010. |
Историјски архив Пожаревац је члан Међународног института за архивска истраживања са седиштем у Бечу од 2017. |
|
|
|
 |
 |
 |
архивских фондова и збирки |
библиотечких јединица |
издатих публикација |
 |
 |
 |
премијера изложби |
организованих изложби |
виртуелних изложби |
ИЗЛОЖБА НА ОТВОРЕНОМ
– У ДВОРИШНОМ КОМПЛЕКСУ
ИСТОРИЈСКОГ АРХИВА ПОЖАРЕВАЦ
Изложба на отвореном „Мода у Пожаревцу 1880-1929 – сусрет Истока и Запада“, из визуре промена у костиму, презентује промене које су се дешавале у друштву у времену најзначајнијих догађаја на прелазу 19. у 20. век. Фотографије деце, жена и мушкараца прате костим од народног, грађанског до модног костима у годинама после Великог рата. Изложба осликава историјске, политичке, економске и друштвене прилике, процесе модернизације и европеизације Србије. Костим репрезентује естетске вредности, али `тихо` говори и о социјалној, економској и културној позицији особе која га носи.
Ауторка изложбе и пратећег штампаног материјала је др Драгана Милорадовић, етнолог-антрополог и архивски саветник Историјског архива Пожаревац, која је презентованим архивским фотографијама проговорила о моди преко које видимо пут Србије од Истока ка Западу – стварање независне Кнежевине и Краљевине, чујемо `ехо` патријархалног друштва у узаврелим модернизацијским процесима.
Изабрали смо најлепше фотографије из 19 и 20. века из збирки Историјског архива Пожаревац.
Изложбу, штампани каталог, рекламно-пропагандни флајер изложбе, постер и лепезу, можете преузети на страницама Корисници/Пројекти Историјског архива Пожаревац, Корисници/Рекламно-пропагандни материјал Историјског архива Пожаревац, Корисници/Туристички флајери, Издавачка делатност и Изложбе.
————————————————
ЈЕДАНАЕСТ ГОДИНА ПРЕД ВАМА
ЧАСОПИС „ЗАПИСИ - ГОДИШЊАК
ИСТОРИЈСКОГ АРХИВА ПОЖАРЕВАЦ“
Часопис „Записи – Годишњак Историјског архива Пожаревац“ излази редовно десет година, успешно промовишући архивистичку теорију и праксу, као и постулате друштвених и хуманистичких наука. Излажење нашег часописа видимо као део ширег процеса отварања домаће науке и успостављања квалитетније комуникације и размене вредности и резултата стручног и научног рада. Часопис је важан чинилац у овом времену, али и у времену које је пред нама. Он је, са једне стране, усмерен према прошлости, да би архивски документи били њен аутентични тумач и заштитиник, а са друге стране и према садашњости, где ће својим садржајима помоћи мењању односа према документу, у најширем смислу те речи. Часопис служи као дијалог са прошлошћу, али и са временом које долази. Окупљајући велики број сарадника током десет година – 150 из десет држава (Србије, Руске Федерације, Италије, Грчке, Бугарске, Словеније, Хрватске, Босне и Херцеговине / Републике Српске, Црне Горе, Северне Македоније) - до сада је широј стручној и научној, домаћој и иностраној јавности, представио тристадвадесетседам (327) чланака из области архивистике, историографије, етнологије, антропологије, библиотекарства, културологије, информатике, методологије и др, доступних како у штампаном тако и у електронском облику
Током периода постојања и редовног излажења нашег часописа, подигнута је свест средине о значају и улози архива као институција и архивске грађе као културног добра, дат је допринос неговању националне, регионалне и градске културне традиције, као и допринос већој препознатљивости идентитета града, државе и региона. Тако је часопис, својом солидном репутацијом у јавности, постао бренд нашег Архива, града, државе и региона. Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије је у 2021. години, часопису „Записи – Годишњак Историјског архива Пожаревац“, доделило категорију М 51 – врхунски часопис националног значаја.
Идејни творац, покретач, оснивач и први главни и одговорни уредник овог часописа је др Јасмина Николић.
Редакција: др Јасмина Николић (Историјски архив Пожаревац), проф.др Радован Радовановић (Криминалистичко-полицијски универзитет Београд), проф. др Ивана Крстић Мистриџеловић (Криминалистичко-полицијски универзитет Београд), проф.др Александар Растовић (Историјски институт Београд, )др Драгана Милорадовић (Историјски архив Пожаревац), др Маријана Мраовић (Војни архив Министарства одбране Републике Србије), др Момчило Исић (Институт за новију историју Србије у Београду), др Драгомир Бонџић (Институт за савремену историју у Београду), Наташа Милошевић Дулић, секретар редакције и технички уредник (Историјски архив Пожаревац), др Јасмина Живковић (Историјски архив Пожаревац) и Слободанка Цветковић (Историјски архив Пожаревац).
Инострани чланови Редакције: проф. др Петер Павел Класинц (Словенија), др Грасиа Тато (Италија), др Димитар Атанасов (Бугарска), др Живана Хеђбели (Хрватска), др Јасна Пожган (Хрватска), др Бојан Цвелфар (Словенија), мр Бојан Стојнић (Република Српска/БиХ), Дмитар Богески (Северна Македонија) и Светлана Успрцова (Северна Македонија).
Рецензенти: проф. др Ивана Крстић Мистриџеловић, проф. др Александар Растовић, проф. др Радован Радовановић, проф. др Златко Матић, проф. др Бранко Ћупурдија, проф. др Петер Павел Класинц, др Маријана Мраовић, др Александар Стојановић, др Миле Бакић, др Влатка Лемић.
Упутство сарадницима можете преузети овде.
Часопис у ПДФ-у можете преузети на страници издавачка делатност.
У припреми је дванаести број часописа „Записи – Годишњак Историјског архива Пожаревац“.
—————————————————
ЈЕДАНАЕСТ ГОДИНА ПРЕД ВАМА
ОБАВЕЗНО ПОСЕТИТЕ
СТАЛНУ СПОМЕН-ИЗЛОЖБУ
„ДВА ВЕКА ВОЈСКЕ У БРАНИЧЕВУ“
Стална спомен-изложба „Два века војске у Браничеву“ представља преглед војне историје, попис најзначајнијих догађаја из живота и рада војних јединица у овом делу Србије током два века. Ток историје илустрован је факсимилима докумената, фотографијама, мапама, цртежима, списковима изгинулих ратника и жртава ратова, као и заставама, оружјем, униформама, мањим бројем оригиналних музејских експоната попут ордења, медаља и др.предмета. Изложбом су обухваћени најважнији датуми, личности, друштвене и политичке околности од 1804. године до данашњих дана. Читав 19. век и већи део 20. века Срби су потрошили у ратовима широм Балкана, које је на својим плећима носила храбра српска војска.
.jpg)
Погледајте видео прилог са свечаног отварања
Погледајте презентацију Спомен собе
Погледајте видео прилог са свечаног представљања монографије
"Два века војске у Браничеву"
Кроз изложбене паное путујемо кроз време у коме се одвија читав процес смене различито униформисаних и наоружаних војника. Пратимо развој модерне српске војске који је текао од Марићевића јаруге и устаничке заклетве, Милошевих солдата, школовања официрског кадра у земљи и стварања официрског кора, стицања независности и јачања модерне књажевске и краљевске војске и касније њено утапање у краљевску југословенску војску, као и стварање Југословенске Народне Армије, до данашње Војске Србије.
Аутори сталне спомен-изложбе су пуковник др Миливоје Пајовић и др Јасмина Николић, директорка Историјског архива Пожаревац.
Спомен-поставка „Два века Војске у Браничеву“ налази се у туристичкој понуди Града Пожаревца и бележи више од 20.000 посетилаца из земље и иностранства. Добродошли!
Информација за посетиоце
