ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ПОЖАРЕВАЦ....
ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ПОЖАРЕВАЦ....
ISSN (Online) 2812-9636
ИНСТИТУЦИЈА:
ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ПОЖАРЕВАЦ
ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК:
Др Јасмина Николић, директорка Историјског архива Пожаревац
АУТОР И УРЕДНИК ПОРТАЛА:
Др Јасмина Николић
ТЕХНИЧКИ УРЕДНИК:
Александра Богдановић
АУТОРИ:
Др Јасмина Николић
Др Драгана Милорадовић
Др Маријана Мраовић
Наташа Милошевић Дулић
Мирјана Степановић
Павле Р. Срдић
Дубравка Дуца Марковић
ПОЧЕТАК
1.10.2021.
СТАТУС:
У току
___________________________
КОНТАКТ ПОДАЦИ:
ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ПОЖАРЕВАЦ
ДР ВОЈЕ ДУЛИЋА 10
12000 ПОЖАРЕВАЦ
РЕПУБЛИКА СРБИЈА
www.arhivpozarevac.org.rs
info@arhivpozarevac.org.rs
+381.12.523.082
Краљевина Србија учествовала је у Првом светском рату од првог до последњег дана (од 28. јула 1914. до 11. новембра 1918. године) и била је активан чинилац међународних односа, како у ратним дејствима, тако и кроз широко дипломатско ангажовање и контакте са савезничким силама. Војска Краљевине Србије била је један од главних чинилаца од којег је зависило остваривање примарног ратног циља Краљевине Србије у Првом светском рату: ослобођење и уједињење српских земаља.
Концентрична офанзива Централних сила против Србије у октобру 1915. године утицала је на Врховну команду да донесе одлуку о даљем повлачењу и евакуацији становништва и српске војске у октобру и новембру 1915. године. Повлачење српске војске текло је спорије од планираног јер се заједно са војском повлачило и српско становништво у страху од понављања непријатељске одмазде из претходне године. Фелдмаршал фон Макензен наредио је средином новембра 1915. године својим трупама да врше снажан притисак на српску војску и спрече њено повлачење према Косову и покуша са окружењем српске војске, пре него што се она повуче са планинског земљишта.
Врховна команда је 25. новембра 1915. године издала историјско наређење Обр. 24942 командантима армија о повлачењу трупа из Отаџбине: „Настао је тренутак када се стицајем прилика морамо повлачити кроз Црну Гору и Албанију...Стање војске је уопште неповољно. Капитулација би била најгоре решење, јер се њоме губи држава...Једини је спас из ове тешке ситуације, повлачење на Јадранско приморје. Ту ће се наша војска реорганизовати, снабдети храном, оружјем, муницијом, оделом и свим осталим потребама које шаљу наши Савезници, те ћемо опет представљати једну чињеницу са којом ће и наши савезници морати рачунати. Држава није изгубила своје биће, она и даље постоји, иако на туђем земљишту докле год је ту владалац, влада и војска, па ма колика њена јачина била...Убедите све, да је ово повлачење државна потреба, спас државе и да је у овим тешким данима наш спас у истрајности, стрпљењу и крајњој издржљивости свију нас с вером у коначан успех наших Савезника“.
Повлачење српске војске (око 220.000 официра, подофицира и војника) заједно са избеглим становништвом (око 200.000) било је до тада незабележено у историји ратовања. Исто тако, никада до тада није се догодило да читава војна и државна структура напусте своју територију и да се поново врате у своју домовину променом ратне плиме. Тренутак доношења одлуке о повлачењу био је један од најкритичнијих момената за српску владу и војску у Првом светском рату. Уз слабу опремљеност људства и велику хладноћу владала је стална опасност од напада побуњених Арнаута. Према резултатима појединих истраживања Војска Краљевине Србије имала је у изводећи одбрану главнине снага за повлачење преко Албаније и Црне Горе, од 11. новембра до 1. децембра 1915. године, губитке од око 80.000 погинулих, рањених и несталих војника.
Војска у повлачењу прешла је заједно са избеглицама око 150 километара дуг пут. Старци, жене и деца, рањени и болесни војници одступали су са задржавањима у санитетским станицама на правцу кретања, али већина их није одустајала од тешког марша. Страдањa српског народа савременици и историографи поредили су са Христовим мукама, а Албанију су прозвали „Српском голготом“.
Поводом 110 година од почетка Првог светског рата, поделили смо са вама извод из уметничко-литерарног журнала „Искра“, из новембра 1915. године, који доноси слике страдања српске војске и цивила у 1914. и 1915. години, са позивом за доставу помоћи преко Српске православне цркве.
Фотографија: Уметничко-литерарни журнал „Искра“, на средишњим странама доноси слике страдања српске војске и цивила у 1914. и 1915. години, са позивом за доставу помоћи преко Српске православне цркве.
(Историјски архив Пожаревац, Дигитална збирка Драгана Шалера)
Одабрала: др Маријана Мраовић, архивски саветник и виши научни сарадник
© 2021 ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ПОЖАРЕВАЦ. СВА ПРАВА ЗАДРЖАНА.